DEDA JE U PRAVU

петак, 2. август 2013.

ИСТА ПРИЧА У ДВE РУКЕ

ИСТА ПРИЧА У ДВE  РУКЕ

Мирослав Тодоровић
СУДЊИ ЧАС

За њега се може рећи да је прави господин.  Сећам се када је госпођа Ксенија за песника Б. Р. казала: Прави господин, и да буде само у гаћама он је господин.  Увек.  Као да је говорила, и о Стојану. Вест да ће се Стојан кандидовати за председника општине је обрадовала, уморне од вазда истих  људи, Књажевчане.  И изабран је за председника општине Књажевац.
О њему су скоро сви говорили. Као председник имао је своје време када одлази у општину. Прошао, казивали су, Господин Стојан, предедник општине. Елегантан, висок и витак. Пише песме. Професор универзитета. Студирао у Паризу.  Када такав човек пише песме мора да је поезија озбиљна ствар.  И сам сам то истицао у одбрану своје поезије. 
У то време Томислав Мијовић, уредник часописа Развитак је покренуо едицију Крајински књижевни круг. Већ су  биле изашле две књиге

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)