DEDA JE U PRAVU

субота, 11. јануар 2014.

Из рукописа "Сандук пун таме" / Мирослав Тодоровић



ПОЕЗИЈА НА БУВЉАКУ
      
1.
Уместо да ми штампају збирку песама  за коју сам обезбедио спонзорство Уредник Д.  предложи да ми, јер, „ко зна      шта ће од овога бити“,  дају примерке моје збирке „Потоња верзија“. Има је, каже, још  на лагеру.  Кућа тоне, иде приватизација, време је  такво, ко шта дограби.  Јагма је општа. Све ће бити по принципу јачи качи.
Уредници су штампали своје књиге, на издаваштво ставили тачку. Крстачу.
Мојој збирци „Земљско и небеско“ није се  дало да се појави у виду књиге. Чекала је у СКЗ, вратио је, после четири године, са пропратним писмом и како написа „великим жаљењем“ песник и уредник

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)