Из рукописа "Сандук пун таме" / Мирослав Тодоровић

ПОЕЗИЈА НА БУВЉАКУ

      

1.

Уместо да ми штампају збирку песама  за коју сам обезбедио спонзорство Уредник Д.  предложи да ми, јер, „ко зна      шта ће од овога бити“,  дају примерке моје збирке „Потоња верзија“. Има је, каже, још  на лагеру.  Кућа тоне, иде приватизација, време је  такво, ко шта дограби.  Јагма је општа. Све ће бити по принципу јачи качи.

Уредници су штампали своје књиге, на издаваштво ставили тачку. Крстачу.

Мојој збирци „Земљско и небеско“ није се  дало да се појави у виду књиге. Чекала је у СКЗ, вратио је, после четири године, са пропратним писмом и како написа „великим жаљењем“ песник и уредник
Драган Лакићевић. Залуд беху обећања главног уредника Милорада ђурића да ће ићи. Ове, ове, ове године....

Уредник Д. Ј. није имао жеље да се књига штампа. У мировини је, посао уредника ради хонорарно. Брине своју бригу.
Добијам уз отремницу пакет поезије. Шта да радим? Понећу у завичај, даћу неком. 

Стављам пакет у кола иза задњег седишта.

Јул је, 23. год. 2002. Излазим из стана, врућина се стишала, имам шта да видим. Мотрим, не верујем. Разбијено стакло на вратима кола. Однет пакет са књигама, радио, у журби незнанац није стигао да скине.

Шта да чиним? Пријавим милицији. Инспектор Димитријевић ме  саслуша и каза да не врше увиђај када је крађа, из кола, у питању.

Тако ми и треба, помислих, када хоћу књиге, а ни сам не знам шта с њима да радим.

2.

На бувљаку испод зидина  нишке тврђаве, после пар месеци, на шаторском крилу,  видех и неколико примерака своје  збирке „Потоња верзија“. До ње Бодлер „Цвеће зла“, Ћулафић, „Упорност траве“, Александар Ристовић, Кант, Зоран Милић...Достојвски, Срба Игњатовић и његова књига „Кад смо сви били друг Тито,“ „Доротеј“, Добрила Ненадића, прво издање, рпа часописа, Буњин: „Песме и приповетеке“....

Циганин поред осталих дрангулија продаје и књиге. 

Узмем збирку, питам: -  Колико?

- 100 динара - каже.

- Може, ли за педесет?

-  Ако само питаш не може, ако ће да купиш, може.

- Одакле ти ове књиге?

Нашао ортак у контејнеру, читав пакет. Народ баца свашта. Пре неки дан сам нашао новорођенче. Живо. Спасли га, бићу, можда и кум. Ускоро ћемо и људе да налазимо.Такво врме, а добро је сада,  како ће бити.

-Имаш ли нешто што се зове  Фауст? – пита постарији  човек црнпурастог Циганчића.

- Нема, каже, ово што ја имам је најбоље. Ево, ово.

Држи у руци кабасту књигу бившег политичара Тихомира Јовића.

 Памтим га када је са скупштинске говорнице казао: Влас, мас.

 Само по томе, а био је Председник председништва ове несрећне Сербије.

Спарно је, једва се дише. (Бувљак, жаморно гробље, пуно живота, каже песник Крстановић)

Поезија на бувљаку.

„Боље песник на бувљаку, него бувљак у песнику“, тако је пре неколико година коментарисао моју причицу с бувљака Томислав Мијовић.

2002.

 

М. Тодоровић (Бубањ поток, 2014) фотодокументација Заветина

СЛУЧАЈ  БОГДАНОВИЋ

Професор Стојан Богдановић већ у зрелом животном добу поставља на фејсбук фотографију. На црнобелој фотографији је четворогодишњи дечачић, гледа у фотоапарат. Стојан исписује легенду: У порти цркве Св. Николај, Велико Боњинце, 1948.

Мирослав из Трешњевице у Ариљу види да дечачић није у порти, иза је тараба порте, види се звоник. Јесен, сивило, а можда је и зима на измаку. На другој фотографији дечачић, удешен за сликање, стоји на столици. Мотри крупним очима у око фотоапарата. Хоће ли птичица излетети? Зна ли дечачић шта га чека, види ли будућност?Професор Стојан Богдановић, већ у зрелом животном добу, мотри на екрану компјутера, себе дечачића како стоји на столици. Он чује прошлост, гласове...фотографија је разгрнула завесу и све оживела. Изгубљено време је нађено време. Као код Пруста, помисли професор и писац.

С тим мислима утону у сан седећи у фотељи.У сну, професор писац, Стојан Богдановић се врати у прошлост. Мотри осмехнута лица, празник је, хоће да га сликају.Чује се нека ларма, и он се буди као онај дечачић  што стоји на столици. Бунован још не поима шта се дешава.

Помисли да сања, али убрзо схвата да то није сан.*

*

Моју сумњу у истинитост ове приче препуштам читаоцима. Да

ли се догодила или ће се догодити? Којим ће путем после овог збитија

поћи Стојан?... Лично мислим да ће се посветити писању.

Данас када се физика све више утапа у метафизику када је

контемплација сна и психијатрија све више мистика случај је чудан.

То потврђује, још увек, мистерија случаја шездесетогодишњег Руса

Глигорија који се пробудио као петнаестогодишњак. Ничег се није

сећао. Пустињак и мистик са Кавказа Фјодор Булгаков је овај случај

описао. Данас је Глигорије познати психијатар и хипнотизер. Случај

младог Ирца Ирвина који се пробудио као старац је описан у часопису

Бритиш медикал журнал... )