DEDA JE U PRAVU

недеља, 27. октобар 2013.

КАО ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА / Мирослав Тодоровић



Мишљеновац, 26. октобар 2013. Фотодокументација "Заветина"

ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ

_________________________


Ниш, 26. 10. 2013.



После књижевне вечери дарујем своје књиге Шум и лахор, и Светиња пријатељима 
песницима (Р. З. Р.С и В..). Малобројна публика се разилази, учесници књ. вечери

уторак, 15. октобар 2013.

СПИСАТЕЉИ И КЊИГЕ У НЕДОБА / Мирослав Тодоровић


M. Тодоровић


На клапни своје књиге „За горама“ писац Владимир Кирда Болхорвес је
штампао белешку:Нешто сасвим лично. Пише: „Извињавам се својим најближима,
супрузи, деци и унуцима, због тога што им, у њиховом рвању са поретком и нередом
свакодневице, и настојању да остваре мање и веће властите снове, не помажем онако
како то чине ваљани мужеви, очеви и дедови, него им (супрузи и деци деценијама,унуцима тек неколико година) загорчавам живот. Манијачка жеља да се реализујем као творац хеутеранизма, романсијер и песник, и да своје рукописе видим претворене у књиге, скромно моје (пензионерске) приходе преусмерава са кућног буџета на задоваљавање ексцентричних личних илузија.“

уторак, 8. октобар 2013.

КЊИГА КОЈА КУПУЈЕ ЧИТАОЦЕ






ОБЗНАНА је особена књига. И њен творитељ је особен човек. Више(с-т)руки стваралац. Про-мислитељ. Шта је написао зна се*, чиме ће нас изненадити видећемо. Јер ево стигавши у златно доба живота досадашње животно и стваралачко искуство  дало му је елан да пером бодро сумира, да отвара сопствене ризнице сећања, васкрсава прошло и предочава властито виђење ствари и времена. И као код Пруста „неумитно пролажење  и нестајање света као да намах бива осујећено: оно што је у времену прохујало бива на свој начин враћено. Реч је, дакако, о субјективном доживљају васкрсавања минулог света.“ ** Такви су, углавном, Стојанови радови: песме, приче, мисли,

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)