Странице
БЕЛИ ВЕО ПОЕЗИЈЕ
Translate
Претражи овај блог
DEDA JE U PRAVU
Девиза Сазвежђа З?
понедељак, 25. новембар 2013.
ХАИКУ-АЛБУМ / Милица Миленковић
(Мирослав Тодоровић: Шум и лахор, М. Тодоровић, Ниш, 2013)
Између два пролећа рађају се,
цветају, вену, шуме и дишу хаику стихови збирке Шум и лахор Мирослава Тодоровића. Једно је пролеће – пролеће
радости: Радост је трешња/ коју засадих. Сада/ цветамо
заједно, друго је Црно пролеће 1999.
– својеврсни песнички (хаику) дневник писан ратне 1999. године, песников
одговор на страдање невиних. Тако први део збирке обухвата временски период од
четири годишња доба, а други свега
недеља, 17. новембар 2013.
ХАЈДЕ СЕЛА ДА НАСЕЛИМО / Мирослав Тодоровић
![]() |
Тодоровић у Коритњаку |
Стигох у Коритњак 29. октобра, у давно напуштено село, без
иједног житеља, а надомак Ниш(Т)а. У јесењој тишини жубори чесма једини сведок
да је овде било живота:. Жубор воде/ У јесењој
тишини / Прича пустог села. У селу Коритњак нема ниједног
становника и то још од 2002. године. У Политици, 13. мај 2012. читам: „За 15 година нестаће још 1.200
села у Србији, а већ је 1900 напуштено. У Србији данас има око 50.000 напуштених кућа на селу…“
На плочи
чесме слова: Овај водовод подигао је
Централни хигијенски завод Београд
среда, 6. новембар 2013.
„Дан у запуштеном воћњаку“ / Мирослав Тодоровић
(О јабукама и нама)
Недељу дана сам се почетком септембра борио у старом воћњаку са незваним и
дивљим житељима. Виде нема домаћина па се уселили у воћњак: купина, коприва,
глог, брезе; буја народ шуме, грана се багрење. И храст је овде нашао станиште,
дивља трешња уз јабуку питому се привила. Самоникло руком ветра посејано буја
дрвеће а домаћа стабла се суше. Без бриге домаћина и воћњак нестаје
![]() |
Са јабуком на глави, М. Тодоровић (Фотодокументација З.) |
Недељу дана сам се почетком септембра борио у старом воћњаку са незваним и
дивљим житељима. Виде нема домаћина па се уселили у воћњак: купина, коприва,
глог, брезе; буја народ шуме, грана се багрење. И храст је овде нашао станиште,
дивља трешња уз јабуку питому се привила. Самоникло руком ветра посејано буја
дрвеће а домаћа стабла се суше. Без бриге домаћина и воћњак нестаје
Пријавите се на:
Коментари (Atom)
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
+ Мирку Стојићевићу
Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…
(Пролеће–лето, 1973, Кучево)
(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)