DEDA JE U PRAVU

среда, 17. јун 2015.

to je lepo, ali to je jebena laž / Robert Tili

DOK LEŽAH NA SAMRTI

             Na krilima nebeskog sjaja uzdižemo se k zlaćanim visinama, koje su Otac naš
              pisao je Wortshsvort
               to je lepo, ali to je jebena laž




sanjam da sam po
lavir
intima
intima
ma tuđih stresnih i strašnih
traumatskih uspomena
neuspešno prognanih u podsvest
i i
m kasarnama
apsanama
katakombama
ludnicama
rakama
i na pitanje
jesam li bio na psihijatriji
odgov(n)aram sa
ne tek po
katakombama
lavirintima
ludnicama
kasarnama
apsanama
rakama




&td.....


     = izvor: iz rukopisa Budućnost mrtvaca

Нема коментара:

Постави коментар

Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо...

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)