Veličina slova: 
More noćas mora pasti: Srpska vojska u Albaniji 1912. godine
HOĆEMO MORE
Politika od 27. oktobra 1912. godine donosi veliki naslov "More i mir!” ispod kojeg piše:
Politika od 27. oktobra 1912. godine donosi veliki naslov "More i mir!” ispod kojeg piše:
“Srbija se borila, to danas svako zna, za svoju ekonomsku slobodu, za more, i za mir i napredak svojih sunarodnika u Turskoj. Prema tome jasno je šta Srbija mora tražiti, šta ona, po cenu još većih žrtava nego što ih je imala dosada ne sme dopustiti da joj se iz ruku otme.
Srbija mora dobiti more. Ona će ga, uzdamo se, uskoro oduzeti od Turske. I ona ga više ne sme nikome vratiti, jer posle toga one bi pala u onaj položaj u kojim je bila ranije. Bez otvorenog puta na more, svoga i slobodnoga, ona bi, posle ovog rata pala u još gori ekonomski položaj nego što je bila ranije. More – to je uslov, bez kojega se ne mogu ni otpočinjati nikakvi pregovori sa velikim silama.
Politika od 28. oktobra 1912. godine se usredsređuje da dokaže kako je Albanija besmislica i da njena teritorija pripada Srbiji:
“Pitanje o Albaniji veštačko je stvoreno pitanje.Austrija ga je potegla očigledno stoga, da s jedne strane ne bi posle solidarnosti balkanskih naroda ona ostala bez svog eksponenta na Balkanu, a s druge strane da bi se na Balkanu zadržao i dalje uzrok za nemire i anarhiju i za njeno docnije mešanje u balkanske poslove.
Ali kao veštačko stvoreno i udešeno pitanje ono se ne može stvarno ni uzimati u rešavanje. Albanija nikada nije postojala kao samostalna država, a ni danas, po celokupnom sastavu svog stanovništva, nemogućna je za stvaranje samostalne države. Ona je sastavljena iz mnogo plemena – različitih po veri, po običajima i načinu života – koja imaju patrijahalnu upravu i koja nikada nisu ne samo pokazivala nikakve težnje za nekim državnim jedinstvom, već su daleko od svesti o nacionalnom jedinstvu. Ideja o državi Albaniji postojala je samo kod raznih avanturista, pretendenata na "arbanaški presto." Neka određena ideja o Albaniji kao državi niti težnja u tom smislu i ne postoji u arbanaškom narodu. (...)
Najzad, težnja Austrije da omete Srbiju u izlasku na more, preterano je smela i rizična i nemogućna, da se ostvari. Srbija je ratovala za to, da dobije izlazak na more i svoju ekonomsku nezavinost i, posle toliko žrtava, ratovaće sa svakim, koji se usudi da joj tome stane na put sad, kad je to već postigla.
EVROPSKI DIVLJACI U AFRIČKOJ NOŠNJI
Politika 29. oktobra u tekstu "Austrija i Balkan” nastavlja besomučnu kampanju protiv Albanije i Albanaca:
Politika 29. oktobra u tekstu "Austrija i Balkan” nastavlja besomučnu kampanju protiv Albanije i Albanaca:
“Nama, koji smo imali prilike da vidimo jedne evropske divljake; ljude odevene kostimom centralnih Afrikanaca, da vidimo onu povorku arnautskih zarobljenika koji na sebi ničeg ljudskog nemaju; nama danas još nikako ne može da bude pojamno kako je Austrija, i pored sveg svoga poznatog cinizma, imala smelosti da predlaže Evropi formiranje jedne divljačke države.
Jer, slobodno možemo reći, samostalna arbanaška država bila bi produženje Turske još u goroj formi; centar nereda i anarhije, stalna opasnost za mir balkanskih naroda. Današnji rat balkanskih saveznika imao je za glavni cilj da svrši ono što Evropa već vekovima smatra kao glavnu potrebu, da iz pitomine istera gubu, da iz Evrope najuri ljude neprijemčive za kulturu i napredak. (...)
Izlazak na more za Srbiju je životno pitanje. Srbija to pitanje mora sada da reši, ma po koju cenu. Srbijini saveznici, Bugarska, Grčka i bratska Crna Gora, stoje danas jednodušno kao jedan čovek na braniku Srbijinih interesa. Ako Austrija hoće Srbiju na njenom putu da spreči, ona to može učiniti samo po cenu rata. Mi smo gotovi da taj rat primimo, zajedno sa našim saveznicima.”
OSVETA KOSOVA
U istom broju od 29. oktobra, Politka u članku "Slom Arnauta” javlja o srpskim vojnim pobedama i porazima Albanaca:
U istom broju od 29. oktobra, Politka u članku "Slom Arnauta” javlja o srpskim vojnim pobedama i porazima Albanaca:
“Sva arnautska sela između Visokih Dečana i Đakovice predala su se. Predaja se produžuje. Među Arnautima zavladalo je strahovito rastrojstvo i utučenost.”
Istog dana u članku "Panika među Arnautima”, Politika izveštava o daljim pobedama:
“Arnauti su zgranuti pred hrabrošću naše vojske i silinom našeg oružja, naročito artilerije i mitraljeza.Otuda i dolaze da čitave horde Arnauta beže ispred neznatnih odreda naše vojske. Tako je jedno naše malo odeljenje vojske potpuno razbilo 3000 dobro naoružanih Arnauta, koji su se bili grupisali na Crnoljevskom Klancu, pred Prizrenom.”
Ista Politika od 29. oktobra donosi i članak "Bombardovanje Skadra” koji opisuje artiljerijska dejstva po gradu:
“Opsadna artiljerija produžila je juče bombardovanje Skadra. Izveštaji, koji su stigli, glase da je strašna panika ovladala stanovnicima Skadra. Katolici su se sklonili u katoličku sabornu crkvu, gde se već ranije sklonio vladika. I pri najboljoj volji, crnogorskoj artiljeriji nije moguće da poštedi javna zdanja, jer je nišanjenje tobdžijama otežano prirodom zemljišta. (…) U Skadru se nalazi preko 70 hiljada duša sa vojskom.”
OSLOBOĐENO 200 PRIZRENSKIH SRBA
Politika od 1. novembra 1912. godine donosi tekst pod zavodljivim naslovom "Slavlje u Prizrenu”, na osnovu kojeg bi neko mogao pomisliti da je bilo slavlja na ulicama grada:
Politika od 1. novembra 1912. godine donosi tekst pod zavodljivim naslovom "Slavlje u Prizrenu”, na osnovu kojeg bi neko mogao pomisliti da je bilo slavlja na ulicama grada:
“Danas Srbi u Prizrenu prirediše svečan ručak komandantu treće armije đeneralu Jankoviću i predstavnicima njegove armije, koja je prolivenom krvlju osvetila Kosovo i pokajala petstoletne muke naše braće u ovim krajevima. Bilo je preko 200 zvanica.”
CARIGRAD JE NAŠ
Isti dan, zanesena velikim pobedama, Politika u članku "913-1913.” predviđa skori ulazak srpske vojske u Carigrad:
Isti dan, zanesena velikim pobedama, Politika u članku "913-1913.” predviđa skori ulazak srpske vojske u Carigrad:
“Posle punih deset vekova bugarska vojska nalazi se danas opet na vratima Carigrada. Posle čitavih pet i po vekova srpske trupe logoruju na poljima do kojih su doprle Dušanove čete. I možda neće proći ni tri dana asrpske i bugarske trupe ući će pobedonosno u drevni Konstantinov Grad.”
ALBANCI NEĆE AUTONOMIJU
Politika od 2. novembra 1912. izveštava da je Srbija Albaniji donela poredak i slobodu, te Albancima sopstvena država uopšte nije potrebna. U članku "Austrija i Albanija” se dalje kaže:
Politika od 2. novembra 1912. izveštava da je Srbija Albaniji donela poredak i slobodu, te Albancima sopstvena država uopšte nije potrebna. U članku "Austrija i Albanija” se dalje kaže:
“Srpska vojska pobedonosno je ušla u Albaniju. Ozbiljni događaji koji se odigravaju i ozbiljno pitanje, koje se Arnautima postavlja, hoće li poželeti i dalju anarhiju ili će primiti red, mir i slobodu, koju im Srbija donosi, naterali su prave Arnaute iz prave Albanije, da se ozbiljnije razmisle. Rezultat je bio, kakav se mogao i očekivati: srpska vojska ne nalazi u Albaniji na otpor Arnauta, oni je, šta više, predusretljivo dočekuju.
Pokušaj da se među arnautskim stanovništvom veštački ubaci težnja za autonomijom nije ni u koliko uspeo.”
Istog dana, u članku "Predaja Arnauta” Politika nas ubeđuje kako Albanci prihvataju srbijanske trupe kao oslobodioce:
“Naše trupe stalno napreduju. Arnauti se predaju i naše vojnike dočekuju kao svoje oslobodioce. Svuda im iznose stočnu i ljudsku hranu u koliko toga ima u ovim neprehodnim krajevima.“
GLAS RAZUMA
2. novembra 1912. se oglašavaju i Radničke novine. U članku "Sebi ruke Austrijo" srpski socijaldemokrati se protive antialbanskoj propagandi i traže autonomnu Albaniju u federaciji balkanskih republika.
2. novembra 1912. se oglašavaju i Radničke novine. U članku "Sebi ruke Austrijo" srpski socijaldemokrati se protive antialbanskoj propagandi i traže autonomnu Albaniju u federaciji balkanskih republika.
“Mi smo, socijaldemokrati, vrlo iskreni i vrlo veliki prijatelji Albaneza i mi želimo i hoćemo i njihovu slobodu i nacionalnu i političku autonomiju u federaciji balkanskih republika. Mi odlučno ustajemo protiv onog varvarskog gledišta da su Albanezi nesposobni da se nacionalno, ekonomski, kulturno i politički razviju, kao što se gnušamo i onog podlog podmetanja da je čitav jedan narod sam-samcit razbojnik, ako u njemu ima lopuža, aramija i krvoloka.”
RUSIJA JE UZ NAS
Politika od 3. novembra 1912. donosi radosnu vest iz Petrograda, da je Rusija spreman za rat:
Politika od 3. novembra 1912. donosi radosnu vest iz Petrograda, da je Rusija spreman za rat:
“U ministarskoj sednici ministar vojni izjavio je, da je Rusija potpuno spremna za rat, te tako skinuo s vojske odgovornost za eventualne neuspehe ruske politike. Govori se da su učinjene sve pripreme za mobilizaciju šest korpusta.”
ALBANCI SVE RADO DAJU
Istog dana u članku "Kroz Arnautluk” čitamo kako Albanci rado i besplatno predaju hranu i namirnice srpskoj vojsci:
Istog dana u članku "Kroz Arnautluk” čitamo kako Albanci rado i besplatno predaju hranu i namirnice srpskoj vojsci:
“Svi Arnauti listom predaju se bez ikakvog otpora. Prema našim vojnicima Arnauti su toliko predusretljivi da neće ništa da im naplaćuju za hranu, i ostale namirnice.”
BLIZU SMO MORA
Politika od 6. novembra 1912. godine u članku "Borbe oko Skadra i Lješa" radosno izveštava o osvajanju Albanije:
Politika od 6. novembra 1912. godine u članku "Borbe oko Skadra i Lješa" radosno izveštava o osvajanju Albanije:
“Sa radošću se ovde danas proneo glas da se srpska vojska, u putu za San Đovani di Medua i Drač, nalazi u blizini Skadra.”
RUSI DOLAZE
Politika od 7. novembar 1912. godine u članku "Kretanje ruske flote” javlja da je ruska ratna flota krenula ka Jadranu:
Politika od 7. novembar 1912. godine u članku "Kretanje ruske flote” javlja da je ruska ratna flota krenula ka Jadranu:
“Kroz nekoliko dana stižu u kritsko pristanište Sudoban dve ruske oklopne krstarice Oleg i Rosija. Sudoban se već nalaze dve ruske ratne lađe, Hivinec i Kubanec. Treća ruska ratna lađa Uralec, koja je ukotvljena pred Carigradom, dobila je isto tako naredbu da otplovi za Krit. Prema tome, ruska flota će za nekoliko dana imati pet ratnih brodova na obalama Krita, na domak Jadrankom Moru.”
Mesto stradanja srpske komore: Topoljanski most u Albaniji
Istog dana, u članku "Srbija i Austro-Ugarska”, Politika prenosi državničke reči premijera Nikole Pašića:
“Srbija najodlučnije traži izlaz na more. Izlaz na more je skopčan s njenom nezavisnošću. On je osnovni uslov za njenu državnu egzistenciju. Ali to će pitanje biti rešeno tek pošto se rat svrši. Nemogućno je istovremeno ratovati i rešavati tako veliko diplomatsko pitanje. (...)
Srbija gaji najtoplije simpatije prema Arnautima. To se pokazalo za vreme ratnih operacija, gde se arnautska plemena nisu digla protiv Srbije.”
ALBANIJA JE IZMIŠLJOTINA
Politika od 11. novembra 1912. godine u članku dovitljivog naziva "Šta je Albanija?” razjašnjava:
Politika od 11. novembra 1912. godine u članku dovitljivog naziva "Šta je Albanija?” razjašnjava:
“Potrebno je da se kaže da je etničko jedinstvo Albanije samo jedan mit. Albanci nemaju ni jedinstva tipa, jedinstva jezika, ni jedinstva vere... Jer ono što se danas naziva Albanijom bilo je u srednjem veku kolevka srpske države.”
OSVOJENE DVE NOVE SRBIJE
Politika od 12. novembra 1912. godine u članku “Naša vojska likuje zbog osvajanja” čistosrdačno slavi osvajačke ratove:
Politika od 12. novembra 1912. godine u članku “Naša vojska likuje zbog osvajanja” čistosrdačno slavi osvajačke ratove:
“Pre mesec dana naše su trupe prešle granicu, a danas već imamo osvojene dve nove Srbije, dva puta onoliko prostora, koliko iznosi cela otadžbina tih malobrojnih, ali danas već širom sveta proslavljenih vojnika.”
SRPSKA VOJSKA NIKOGA NIJE DIRNULA, A ONI PUCAJU NA NAS
Samouprava, organ vladajuće Pašićeve stranke, 13. novembra 1912. godine objašnjava kako srpska vojska u osvojenim krajevima ubija samo u samoodbrani:
Samouprava, organ vladajuće Pašićeve stranke, 13. novembra 1912. godine objašnjava kako srpska vojska u osvojenim krajevima ubija samo u samoodbrani:
“Srpska vojska nikoga nije dirnula kad je došla u te krajeve ko god se odazvao pozivu vlasti i predao oružje. Ali su pojedini Arnauti, posle predaje, podlo i na prevaran naćin pucali na srpsku vojsku. Takav je slučaj bio u Ferizoviću, gde je žrtva toga nevaljaljstva arnautskoga bio srpski oficir Amar i još dosta srpskih vojnika. Oni su se branili i to je sve.”
PORUČNIK AMAR PLATIO ZA PLJAČKE I SILOVANJA
Radničke novine istog dana, 13. novembra 1912. godine, u članku "U Ferizoviću" osvetljavaju pozadinu pomenutih ubistava:
Radničke novine istog dana, 13. novembra 1912. godine, u članku "U Ferizoviću" osvetljavaju pozadinu pomenutih ubistava:
“Kada je u Ferizoviću ubijen rezervni konjički poručnik Samuil Amar, buržoaska je štampa sva dreknula na lukavstvo i divljaštvo Arnauta. Međutim, niko se nije hteo zapitati koliko su pljački i silovanja te noći izvršili vojnici Amarovog odreda. Niko nije hteo reći da je Amar platio grehove svojih vojnika i muke i bezčašće arnautskih porodica. Ko želi da se o tome uveri neka intimno razgovara sa meštanima Ferizovića, i to ne samo Arnautima, već i sa Srbima. Nisu li prema tome Arnauti „neradnici“ i „zlikovci“ samo zbog toga što kao narod, istina primitivan i sirov, i za život sposoban, neće da trpe a da ne protestuju.”
= преузето : е-новине
Нема коментара:
Постави коментар