ЧЕТИРИ СЛИКЕ
Једна стогодишња зграда, из мита, бивша друмска механа у Мишљеновцу, још увек постоји. Снимљена 28. августа 2017. На Велику Госпојину.
И Бела лоза, илити павит
Омиљени цвет Г-ђе Лејдике фон Бездек (фотографа много бољег од многих других које знам)
Али ово смо снимили ми, а не она. Она има много бољих фотоса на ову тему...
И остатак капије око имања у Лакомици крај Пека, где је све до 2014. до велике поплаве изазване харповима, стојао наш салаш под лешницима, белим дудовима и птичијим трешњама...
Тај остатак смо "пресадили" на Наше брдо... И сада на истом месту, ту, зјапи једна велика рупа... (уочи Велике Госпође, 2022...
* *
Повремено се нагнем над тај неописани понор, који нема краја као ни мрачни лавиринти у подземљу. Грешимо што се не нагињемо чешће на тај Албум или понор, јер шта друго можемо? Да будемо као већина, или као пијанци, да се напијамо до бесвести, да заборављамо, сасвим заборавимо - много, или све, читав наш живот? Има ли већег греха од тога?
Јутрос сам се пробудио са мрачним помислима? Које долазе са старошћу и седом косом, издајама и трагичним сећањима на којима смо одрастали и проживели цео скоро век... Оне су ме одвлачиле од радости и светлости, благдана и оних празника који су били прави празници у топлом породичном гнезду...Скоро да су могле да ме растргну као осуђеника на најгору смрт и нестајање...
...........
Нема коментара:
Постави коментар
Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо...