ПЕСМА И ПИСМО / Мирослав Тодоровић

СЛУШАМ ПОЕЗИЈУ РУСКИХ ПЕСНИКА

СЛУШАМ поезију руских песника

Чујем Русију из стихова

Не разумем све речи што кано тице лепршају

Ал осећам снагу поезије

Мелодију језика дах даљина

Из стихова како  призива

Песмом на окупу држи

Слушао сам поезију разних језика

Мотрио поезију

У пејзажима многих земаља

Сада слушам поезију руских песника

Хиљаде  различитих гласова песма окупља

Песме различитих језика

У песму се једну стачу

Песма зна све језике

Све песме овог света

Језиком истим светле

Једна  је песма коју ће дописивати

До судњег дана и  песници будући

На различитим језицима

Истинске мисли једне свепесме

Чујем док слушам поезију рзских песника

28.10.2007.

      _____________  28. 02. 2014. Драги Имењаче, пре извесног времена Књижевник Анђелко Анушић  је у писму изрекао дивљење према Твом издавачком подухвату, обелодањивању нове руске поезије. Наравно и дивљење према нашем заједничком пријатељу, истинском песнику који је у руску поезију удахнуо и своју песничку душу, Владимир Јагличићу. Наводим ово да моја похвала и чуђење не буде тумачена као лична  симпатија, пријатељство, које смо ја и Ти одавно раздвојили од онога што радимо и вреднујемо. Мој (наш) Пријатељ Стојан Богдановић има стих-пошалицу: "Будале мисле да је то лако / али видиш шта је Стојан урадио." Није лако...Урадили сте много, на ползу оног малог броја читалаца који зна шта је, и зашто, поезија. О томе би могао да пишем данима, али, за сада  нека најизговоранија реч ХВАЛА Теби и Владимиру буде, уз честитке, мој израз дивљења и штовања.
Раније доживљења песма прати овај јав.
Ваш, учтиво МирОСлав из Трешњевице