Странице
БЕЛИ ВЕО ПОЕЗИЈЕ
Translate
Претражи овај блог
DEDA JE U PRAVU
Девиза Сазвежђа З?
петак, 12. септембар 2014.
четвртак, 4. септембар 2014.
КОЈИ ЈЕ ОВО ГРАД? / Мирослав Тодоровић
Села око града су празна, у
граду живот све оскуднији...
Вратио сам се после више месеци из села у град.
Покушај да као малинар „оживим“ село, да помоген себи и пољопривреди је омело небо. Киша, град, ладноћа... „небеска завера“ је све упропастила. Небо је
ове године таманило оно што откупљивачи нису могли. Сада усамљен и
замишљен ходам улицама. Срећем групе људи, иду негде а лица посивела. Замишљена. И сви иду ка центру у којем је стално
гужва. Центар је и уређен, али што даље
од центра све је
Пријавите се на:
Коментари (Atom)
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
+ Мирку Стојићевићу
Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…
(Пролеће–лето, 1973, Кучево)
(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)