Тзв. МОГУЋЕ и НЕМОГУЋЕ линије "Заветина"

четвртак, 28. мај 2015.

Комунистима се никако нису свиђали анђели те их прекречише

Испод белог креча таванице свечане сале панчевачког Народног музеја после седам деценија указали су се цветни мотиви, венци, крилати коњи, анђели…
Свечана сала Народног музеја, сада најлепши простор Панчева (Фото: Народни музеј Панчево)
Панчево – Протеклих неколико месеци рестауриранa je свечанa салa Народног музеја Панчева, у којој су таваница и зидови били прекривени белим кречом у три слоја и још премазани бронзаним намазом масне фарбе! После седамдесетак година оживело је сликарство високе зоне сале и зидови осликани током изградње зграде Магистрата пре 177 година –далеке 1838. године. Указали су се у фрагментима цветни мотиви, венци, крилати коњи, анђели… позлата на капителима.
У Музеју кажу да се дуго нагађало да испод белог креча постоји сликана орнаментика, а онда су пре десетак година све сумње развејане, потврдом стручњака републичког Завода за заштиту споменика културе. Урађена су сондажна снимања и установљено да се, испод четири слоја креча, ипак налазе сликане декорације. Средином прошлог века, очито није се превише марило, штавише богато осликана таваница и украсно-декоративна пластика засметала је неком током израде сталне поставке Музеја и процвата соц- реалистичког поимања уметности и лепоте. Слична ствар, сазнајемо, али у мањем обиму,десила се и 2012. године, када су, за потребе снимања једног филма, прекречени стубови у сали и тиме додатно оштећени.
Током припрема за рестаураторко-конзерваторске радове, Музеј је податке затражио и од Историјског архива у Бечу знајући да се сва документација о зградама зиданим до 1870. године, из доба Аустроугарске владавине овим просторима, налази у аустријској престоници. Даље су упућени  на архиве Земаљске команде у Темишвару и одговор још увек чекају.
Реконструкција и конзервација трајале су три месеца, од јутра до мрака. Петоро сликара рестауратора скидали су наслаге креча, да би најзад изникао део по део сликане декорације које, када гледате одоздо, стварају утисак гипсаног рељефа необичне лепоте. У ходу је све што је било нестабилно и оштећено фиксирано, попуњена су оштећења, а потом и реконструисани осликани делови.   У једном тренутку указале су се и сигнатуре аутора, око чијих идентитета такође има недоумица.
Рестаурисани детаљ (Фото: Народни музеј Панчево)
„Ту је најпре потпис Јулијуса Зајдла, за којег смо сазнали из документације ондашњег Магистрата Новог Сада да је био сликар. Још једна дилема продубљена је када је испод креча изникло име немачког сликара Вилхелма истог презимена, чије име се, пак,помиње у књизи рођених Миноритског манастира у Панчеву, а потом и име Франца Урла,аутора гипсарских радова, за којег смо претрагом докумената у Историјском архиву Панчева, дошли до податка да је био пештански вајар”, каже историчар уметности Димитрије Јованов, кустос Музеја.
И на крају остаје неверица и упитаност – коме је и зашто засметала украшена свечана сала? Неки времешнији  Панчевци,са којима смо разговарали, тврде да је прекречена још тридесетих година прошлог века, али нико није желео да лицитира именима налогодавца. Из тих сећања још сазнајемо да је сала годинама служила и за венчања, јер је данашњи Музеј у згради некадашње Градске куће.
Како је текла „реанимација” свечане сале Народног музеја у Панчеву забележено је у документарном филму „Откривање”, сценаристе и редитеља Владимира Кајловица, приказаном током овог, првог представљања јавности, али посао још није сасвим завршен.
„Ми смо аплицирали на конкурсу НИС-а „Заједници заједно” и добили 800 хиљада динара за завршетак радова, који подразумевају мраморизацију већег дела свих површина и кречење неких мањих делова, завршетак  занатских радова и сређивање паркета.  Та средства ће омогућити да,у току јесени, свечана сала буде дефинитивно готова”, каже за „Политику”, Светлана Месицки, директорка Народног музеја у Панчеву.
Обнову свечане сале финансирали су и Министарство културе и Град Панчево са укупно око 2,8 милиона динара. Тако је Панчево добило свој најрепрезентативнији простор који ће убудуће бити, на првом месту галеријски, али и локација већих културних дешавања у граду.
Олга Јанковић,  објављено: у Политици,  27.05.2015.
   _________ из коментара уз овај чланак:
   Mara M. - | 27/05/2015 15:27
Nisam sigurna ali nas ima malo zainteresovanih po ovakvim pojavama pa mi je žao što nema nikog da se javi ko je bliže upoznat sa celom pričom. Lično mi je žao kada čujem da su ovako velike i lepe stvari prekrečene i da je to trajalo godinama ali se ipak nadam da ima nas koji cenimo tu lepotu originala. U godinama sam i ne mogu da se krećem ali bih volela da ovo vidim.I uopšte ne moramo da budemo Pančevci da bismo cenili vrednosti!
Игор Г. | 27/05/2015 17:56
Комунистима се никако нису свиђали анђели те их прекречише....

уторак, 26. мај 2015.

Од Владе Србије се тражи и да се постара за Шешељеву безбедност док не буде предат холандским службеним лицима на аеродрому, КОМЕНТАРИ

Tражи се од Владе Србије...

Don Kihot | 26/05/2015 10:39
Trebalo bi da odbiju hapšenje Dr. Šešelja kao neosnovano, i razlozi zbog kojih je poslat u Srbiju, još važe - traju, jer je i dalje teško bolestan i liječenje je u toku.

Ništa nam ne mogu, a prijetnje i ucjene koje će da uslijede od Zapadjaka - samo će nam pomoći da pravnici svjetskog formata bace neophodnu i prijeko potrebnu svjetlost na nepravdu koju čine pravnici iz Haga!

Veliki test za našu Vladu. Ukoliko sada zataje, i ne preduzmu sve moguće i nemoguće da spriječe odlazak našeg građanina u istražni zatvor u kojem je proveo, svi znamo, skoro12 godina! Kazna mu nije izrečena ni nakon 12, 5 godina, i zašto ga sada traže nazad? Želimo razloge!? Niko od ostalih učesnika, ako izuzmemo Srbe, nije odležao za teške zločine ovoliko koliko je Dr. Šešelj bio u istrazi, razlog: govor mržnje i još neke gluposti koje su mi nakačili.

Sprdaju se sa nama, na sirov i brutalan način, zato je neophodno odbaciti zahtjev i tako sačuvati makar mrvice dostojanstva našoj naciji i porodici Šešelj!!!
Стеван Јаковљевић | 26/05/2015 10:54
Нека врате ово и кажу да није разумљиво . Мора да буде написано на српском језику и ћириличном писму да би било званично . Тако каже устав , тако каже закон употреби језика и писма.
alex milojevic | 26/05/2015 11:09
Sad bi bilo dobro da neko od pravnika objasni status domacih sudova u odnosu na Haski sud. Ako je haski sud "suprime" tj ako su nasi izglasali glupost od zakona da je Haski sud uvijek neprikosnoven onda se tu oko Seselja pravno moze ociniti. Vjerovatno ce ga morati isporuciti ali treba onda pokrenuti i diskusiji o promjeni zakona jer je nenormalno da se haski sud, za koji se tesko moze reci da je nepristrasan ovako izivljava. Na zalost pravno obavezu mozda cemo morati ispuniti i isporuciti Seselja. Ja o seselju kao politicaru nemam ni trunke pozitivnog stava ali ovo sto mu u hagu rade je prevazislo sve mogucer granice.
Рђосав . | 26/05/2015 11:26
- зашто Влада прихвата овај допис писан непостојећим "бе-ха-ес" језиком, тј. хрватском латиницом?

- а и сам Шешељ је крив, и он је прихватио да му се процес води на латиничном бе-ха-есу.
Deda Djole | 26/05/2015 12:10
Ogorceni sto Srbija nije uvela sankcije Rusiji, nasi neprijatelji su nam podmetnuli "vruc krompir - Seselja" u nadi da cemo se posvadjati povodom njegovog izrucenja.
Nadam se da ce nasa Vlada postupiti mudro, po Ustavu i vazecim propisima.
Деда Милоје | 26/05/2015 12:13
"... i preda holandskim službenim licima na aerodromu u Holandiji ..."
- - - - - - - - - -
Зашто на аеродрому? Можда ће допутовати возом или аутобусом.
А. Самарџић | 26/05/2015 12:47
Да врате ово назад да се преведе и напише ћирилицом!
Gordana Mijalkovic | 26/05/2015 12:59
Dokle vise da trpimo ucene onih, koji su pohapsili i u Haskom tribunalu ubili 90% Srba?Ostavite gospodina Seselja na miru,jer je mnogo inteligentniji od,nazovi tih tuzilaca u Hagu i genetikom i zvanjem DOKTORA MEDJUNARODNOG PRAVA!Zelimo mu da proslavi 100.rodjendan,pa posle kako on licno odluci.
          = извор: Политика

четвртак, 7. мај 2015.

Тајна слике импресионисте Јона Андрејскуа, или политички трилер о псрислушкивању

Beldocs
Политички трилер о Ранковићу на отварању
- Филм "Шума" Синише Драгина отвориће у четвртак у 19 сати у Сава центру осмо издање Међународног фестивала документарног филма Beldocs, а ово ће уједно бити и први филм домаћег такмичарског програма. Прича о слици импресионисте Јона Андрејескуа, коју је Јосип Броз Тито добио на поклон од румунских власти када је 1947. године посетио Букурешт, постаће предмет политичког скандала који је двадесет година касније потресао Југославију и довео до пада Александра Ранковића.
Како је на јучерашњој конференцији за новинаре објаснио Предраг Јаковљевић, продуцент филма, Раду Богдан, као најбољи познавалац стваралаштва Јона Андрејескуа, крајем 60-их година одлучио је да сачини академску монографију која би обухватила сва његова дела. Једну од малобројних слика из његовог опуса, којој се губи траг након одласка у Југославију, Богдан је нашао у Титовој резиденцији на Брионима. 
- Богдан није добио дозволу да дође у Југославију и лично погледа слику, али је добио одобрење његов фотограф. Када је скинуо рам, како би сликао и њену полеђину, иза слике видели су се монтирани микрофони - истакао је Јаковљевић почетак заплета документарца, који је режиран као политички трилер.
 
Прислушкивање ће бити тема и другог филма који ће бити приказан прве вечери фестивала у Сава центру од 21 сат. У питању je "Citizenfour: dosije Snouden", који се бави афером Едварда Сноудена, бившег обавештајца НСА, и објављивањем истине о шпијунажи која је продрмала цео свет, и показала да нико није безбедан од тајних микрофона. 
 
Међу десет домаћих остварења такмичарског програма је и "Флотел Европа" Владимира Томића, који је награђен и на Берлинском фестивалу, а који доноси горко-хумуристичку исповест аутора о двогодишњем одрастању на "Флотел Европи", гигантском плутујућем сплаву-хотелу, усидреном у Копенхагенској луци, где је његова породица била смештена од 1992. до 1994. године, заједно са још хиљаду избеглица. 
 
На програму су и "Даљине" Јелене Максимовић и Ивана Салатића, о преиспитивању прошлости, "Дуг у крви" који се бави још увек присутном праксом крвне освете у деловима Балкана, као и "1973" о занесењаку са обале Дунава заљубљеном у музику седамдесетих. Посебно интересовање публике влада за документарац "Српки адвокат" о Марку Сладојхевићу, правном заступнику Радована Караџића, који је пре одласка у Хаг учествовао у протестима против режима Слободана Милошевића.
....
    = Одломак из чланка М. Кртинића