Странице
БЕЛИ ВЕО ПОЕЗИЈЕ
Translate
Претражи овај блог
DEDA JE U PRAVU
Девиза Сазвежђа З?
Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0008027. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0008027. Прикажи све постове
петак, 23. септембар 2016.
Претеча слатког је воће у меду, које је из Византије стигло у српску средњовековну кухињу...
Ниче музеј слатког у Краљеву! / Г. Ћировић | 23. септембар 2016. 14:33 | Краљевачка фамилија Цветић промовисала идеју о очувању традиционалне српске посластице. Креће од трешања, шумских јагода и рибизли, преко кајсија, бресака, шљива и дуња, па све до тегли од смокава, лубеница и поморанџи
СЛАТКО је добро укувано воће, неке врсте поврћа или латице ружа у шећерном раствору велике концентрације. Оно је прво послужење за почетак дана, а служи се и касније уз сваку кафу, узима се када у кући нема колача, али се пре свега служи гостима у знак добродошлице и гостопримства. Некада је даривано у специјалним приликама и било је веома цењено као поклон. Карактеристично је за грађанске куће у Србији све до средине 20. века, када се умеће кувања слатка преноси на село, где се данас кува више него у граду.
Овако Краљевчанка Марина Лукић Цветић, историчар уметности и в. д. директора Завода за проучавање културног развоја и иницијаторка идеје да се у породичној кући Цветића у центру Краљева отвори музеј слатког, у само неколико реченица објашњава дефиницију и готово феномен традиционалне српске посластице.
- Претеча слатког је воће у меду, које је из Византије стигло у српску средњовековну кухињу. Открићем шећера и његовом производњом, започето је кување слатког на Медитерану. Осим Срба, на исти начин спремају га и Грци, Цинцари, Јевреји, Македонци и Бугари - прича госпођа Лукић Цветић. - Многи путописци који су у 19. веку прошли Србијом забележили су у градовима обавезно послужење слатким и водом. Тако је Ото Дубислав Пирх, приликом посете Србији 1829. записао да "у кући београдског трговца жена доноси ритопечког вина, воће, и слатко које овде веома добро праве".
Према њеним речима, књегиња Љубица је у Љубичеву, док је кнез Милош боравио у Крагујевцу, као "врховна домаћица" прела, месила и пекла хлеб и кувала слатко. А описујући српску славу, Феликс Канц је посебно нагласио да се у кући министра, професора, банкара, официра, адвоката и лекара
Пријавите се на:
Постови (Atom)
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
+ Мирку Стојићевићу
Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…
(Пролеће–лето, 1973, Кучево)
(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)