Тзв. МОГУЋЕ и НЕМОГУЋЕ линије "Заветина"

понедељак, 25. новембар 2013.

ХАИКУ-АЛБУМ / Милица Миленковић


(Мирослав Тодоровић: Шум и лахор, М. Тодоровић, Ниш, 2013)


    Између два пролећа рађају се, цветају, вену, шуме и дишу хаику стихови збирке Шум и лахор Мирослава Тодоровића. Једно је пролеће – пролеће радости: Радост је трешња/ коју засадих. Сада/ цветамо заједно, друго је Црно пролеће 1999. – својеврсни песнички (хаику) дневник писан ратне 1999. године, песников одговор на страдање невиних. Тако први део збирке обухвата временски период од четири годишња доба, а други свега

недеља, 17. новембар 2013.

ХАЈДЕ СЕЛА ДА НАСЕЛИМО / Мирослав Тодоровић



Тодоровић у Коритњаку



Стигох у Коритњак  29. октобра, у давно напуштено село, без иједног житеља, а надомак Ниш(Т)а. У јесењој тишини жубори чесма једини сведок да је овде било живота:. Жубор воде/ У јесењој тишини / Прича пустог села. У селу Коритњак нема ниједног становника и то још од 2002. године. У Политици, 13. мај 2012. читам: „За 15 година нестаће још 1.200 села у Србији, а већ  је 1900 напуштено. У Србији данас има око 50.000 напуштених кућа на селу…
 На плочи чесме слова: Овај водовод подигао је Централни хигијенски завод Београд

среда, 6. новембар 2013.

„Дан у запуштеном воћњаку“ / Мирослав Тодоровић

(О јабукама и нама)
Са јабуком на глави, М. Тодоровић (Фотодокументација З.)

Недељу дана сам се почетком септембра борио у старом воћњаку са незваним и
дивљим житељима. Виде нема домаћина па се уселили у воћњак: купина, коприва,
глог, брезе; буја народ шуме, грана се багрење. И храст је овде нашао станиште,
дивља трешња уз јабуку питому се привила. Самоникло руком ветра посејано буја
дрвеће а домаћа стабла се суше. Без бриге домаћина и воћњак нестаје