субота, 30. новембар 2024.

Коментари

 На овом блогу нема много коментара. Да ли због упозорења:"Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо... ".

Уз пост "Хајде села да населимо"(Unknown17. новембар 2013. 17:26  ), непознати коментатор је додао:

 "Сви смо ми израсли из сељачког опанка, као руски писци из Гогољевог шињела. Невоља је што су наши стари умрли патећи за селом, а ми то село више не доживљавамо као своје. У граду смо рођени, ту смо научили све што знамо о животу. Али хлеб не рађа на асфалту и у дилеми смо као Буриданов магарац: умрећемо, а нећемо моћи да се одлучимо шта да чинимо. Ако се томе дода наша "српска памет" да имања на селу нисмо разделили наследницима, па је све и наше и ничије, већина од нас нема више ништа, ни у селу, ни у граду. Имамо само осећај да су нам порасле магареће уши".

четвртак, 10. октобар 2024.

Зашто сам се само удаљио од неких људи?

 ОВИ СУ ОСВРТИ СТВОРЕНИ БАШ ЗА ВАС

у  наставцима 

(2)

 

ДОЖИВОТНА ЉУБАВ?


*  *












 

 

Oči ga imaju, taj sjaj...neponovljiv. On nikada ne stari...

 


 

ОВИ СУ ОСВРТИ СТВОРЕНИ БАШ ЗА ВАС

 Долазе у наставцима, као јата чворака у наш виноград да га оплеве.


Чудо једно? Какав орах! Има две сисе? Или су то можда глава вучице и сиса? Извините, не видим најбоље... 


Загледајте се и ви, молим вас. Чудо природе! Погледајте и следеће слике.

Нису фотомонтажа!

Природа преко ових слика-симбола, дрвећа, говори јасније од речи...

*  *

*  *

* *

Шта све дрво може! Какви облици? Човек то не може појмити, замислити? Поруке Бога су за већину загонетка.

На шта вам ово личи - на хир Природе?  Загледајте мало боље, пажљивије...

*  *













...

(001)


петак, 27. септембар 2024.

ЗАСПАО САМ ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА

Чекајући да ми донесе албум слика  које нико други није видео осим њега, мислио сам на један кратки-кратки видео - парења коња у току једног похода; који је снимио неко други, а ширио га на мрежама јутубер- почетник!

Према свецу и тропар. Сетио сам се како је пукао стари бели тањир, порцулански у Великој магази док сам чекао важан одговор. Пукао је на две скоро подједанке половине, није се разбио у парампарчад. Најавио је фарсу и подстакао помисао да нам никад неће веровати жена којој не говоримо оно што она очекује. Пукао је неочекивано и најавио ствари које ће надоћи сутра, прекосутра и следећих дана. До краја септембра.


Заспао сам чекајући  не више Годоа већ неко изненађење, кад оно тамо негде далеко Црнци на једној од мрежа малтретирају једну фину госпођу, која  даје повода мангупима који се досађују да на њој опробају неко мајмунисање. Досађивање и апсурд. Терен за интернетске предаторе! Ловце на плен. Какав им је плен таква је и звер.


 

Тај коњ из кратког видеа са јахачем на себи под пуном ратном опремом који у трку на две ноге наскаче на кобилу испред себе са јахачем, не може бити заустављен! ...

И док сам тонуо у сан, како би рекла деца, закукурика телефон; помолих се арханђелу Михаилу, пре него што прочитах поруку. Била је то нека висока дама са лицем у сенци, у белој хаљини, у коју је обукао у своје време Арханђел којем сам се молио. Слика привлачна. За којом би мангупи звиждали...И обећање да ће следећег дана послати још неки фотос... И тако уз уздах ("обећање лудом радовање") заспах.

Сањао сам  онај разбијени тањир, оне две порцуланске половине, како по њему газе копита неког коња и неке непознате црнце, које никада пре нисам ни видео ни сањао. 

Узалуд сам чекао Годоа. Требало је да прилегнем одмах чим сам завршио један запис, да заспим мртвим сном. Да не сањам.

Јер ни снови више нису какви су били некада јасни већ здробљени, као порцулански тањир под копитама помахниталих ждребаца и знојни као шаманке под куратим домородцима...

Заборави на принцезе из успомена, и препусти се магији коју су одувек правиле влашке вештице и врачаре. 

Окачи изнад своје постеље овај постер:


 И не очекуј превише од жена. Не подцењуј их.

Нарочито не оне које не познајеш довољно...


итд. итд.


среда, 17. јул 2024.

ЛИТИЈУМ

 

 

ЛИТИЈУМ
У нашем језику се крије велика моћ. Те моћи је од нас ријетко ко имало свјестан. Колико смо слијепи код очију и не видимо ништа, даље од носа. Прво да кренем од себе па редом. На срећу има оних којима ријетко шта може да промакне. Једна од таквих особа је и мој РОД. Једноставно волим да је тако зовем. Она ми прва отвори очи на Литијум.
ЛИТИ – УМ!!! Литијум значи лити, проливати просипати УМ. Кад нееко неком проспе ум шта је онда таква особа? Уз Литијум је ту и Јадарит.
ЈАД – А – РИТ! Туга јад пустош. Треба само укључити мало мазак све нам се само казује.
Рио тинто хоће изгледа да проспе ум нашој мајци земљи. Остаће онда пустош мртва земља, затрована вода уништена природа. О вама нећу да причам. Кад се униште плодна поља и затрује вода што им је изгледа главни разлог. На реду смо ми. Кад нестане хране, завлада глад, цијена флаширане воде скочи у небеса...
Треба само укључити мало мазак све нам се само казује. Ако ћутимо, значи слажемо се са овим. Онда и не заслужујемо ништа друго. Праштајте мени не знавеном.
Јадар : ЈАД –АР. Јад сви значење знате нетреба нека посебна мудрост ни филозофија.
АР односно изокренуто од РА. А Ра је старо србски Бог свјетлости, а не египатски као што сми тврде. Супротно од свјетлости је ТАМА. Сад имате право значење Јадар, или Јадарит ЈАД – ТАМА. Односно шта ће да се догоди са ископавањем Литијума и Јадра.
Kopirano sa Viber Grupe Valter

     преузето са ВК