DEDA JE U PRAVU
Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0002453. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0002453. Прикажи све постове

среда, 17. јун 2015.

to je lepo, ali to je jebena laž / Robert Tili

DOK LEŽAH NA SAMRTI

             Na krilima nebeskog sjaja uzdižemo se k zlaćanim visinama, koje su Otac naš
              pisao je Wortshsvort
               to je lepo, ali to je jebena laž




sanjam da sam po
lavir
intima
intima
ma tuđih stresnih i strašnih
traumatskih uspomena
neuspešno prognanih u podsvest
i i
m kasarnama
apsanama
katakombama
ludnicama
rakama
i na pitanje
jesam li bio na psihijatriji
odgov(n)aram sa
ne tek po
katakombama
lavirintima
ludnicama
kasarnama
apsanama
rakama




&td.....


     = izvor: iz rukopisa Budućnost mrtvaca

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)