DEDA JE U PRAVU
Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0008804. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0008804. Прикажи све постове

субота, 24. децембар 2016.

Јединствена књига Шона Ашера “Музеј преписке”...

Писма као временске капсуле Марина Мирковић | 23. децембар 2016. 22:12 | Јединствена књига Шона Ашера “Музеј преписке”, са кореспонденцијом која садржи пикантерије из живота многих славних личности


ДВАНАЕСТОГОДИШЊАК (како сам у писму тврди, а у ствари у том тренутку четрнаестогодишњак) са Кубе Фидел Кастро, упутио је крајем 1940. писмо које почиње речима: “Добри мој пријатељу Рузвелте”! Фидел који је “у радију чуо” да ће Рузвелт бити председник САД још један “период”, замолио је свог “америчког пријатеља” да му у писму пошаље једну новчаницу од десет долара зелених америчких, јер такву није никад видео те би је радо имао, и чувао. И још му је понудио да му покаже највеће “минас” (руднике) гвожђа на Куби, уколико Рузвелт жели гвожђе да прави бродове!
Овај истински бисер, само је једно од тачно 125 “личних писама која би требало да припадају свима” - како и гласи поднаслов изузетне књиге “Музеј преписке”, коју је код нас објавила “Геопоетика”.
Аутор Шон Ашер, који је ове несвакидашње, јединствене документе сакупио и приредио током четворогодишњег рада, најпре их је пласирао на веб-сајту, а огромна његова популарност довела је до претакања овог сјајног штива у “физички облик” тј. књигу.
Безброј је сјајних примера, али изабраћу прегршт из тог изобиља не бих ли вам заголицао машту, обраћа се Ашер читаоцу у предговору.
- Ту је писмо Мика Џегера Ендију Ворхолу које садржи изванредно лежеран опис дизајна за омот албума групе “Ролингстонси”; руком написана порука краљице Елизабете Друге америчком председнику Ајзенхауеру коју прати и Госпојин рецепт за шкотске палачинке; изврсно вешт одговор ослобођеног роба упућен старом власнику због кога ће многи сијати од задовољства

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)