Тзв. МОГУЋЕ и НЕМОГУЋЕ линије "Заветина"

Изводи


..
..
        Розанов: 
  (између једине дубоке ствари на земљи и  угарка из пакла

Црква је једина поетска, једина дубока ствар на земљи. Боже, какво је то безумље било што сам  једанаест година чинио све да је уништим. И како је то добро, што ми није успело. Шта би земља била без цркве? Изненада би изгубила смисао и охладила би се.
Циркус Чинизели, Мало позориште, Художествени театар, »Реч«, митинг и његов оратор, »могао бих да се набацим глумици«, овај је умро, онај се родио и ми »пијемо чај«: да ли сам могао да мислим да је то »довољно«. Директно ја то нисам мислио, али индиректно сам мислио.
(14. децембар 1911. г.)
Нека ми Бог подари још 3—4—5 година (и »њој«): запалићу воштаницу и више је нећу испустити све до гроба. Мој ранији живот је безумље: није се узалуд »пријатељ« толико противио зближавању са декадентима. Празни људи, без значаја: непотребни Русији »Нека слава литерата веје над нама.« Нека су неки и талентовани, то је свеједно. Свеједно, са становишта Костроме, Јељца, конкретног, животног.

_____________
ноћни призор, млад месец

Носите, носите браћо: шта да се ради — умро је. Речено је: »то није живот, то је животарење«. Не дрмајте сувише. Уосталом, немојте да се збуните ако и дрмнете. Читавог је живота дрмало. Пушио бих, није згодно: званични положај. Покојник у мртвачком сандуку мора да буде »руке низ тело«. Ја сам читавог живота био »руку низ тело« (пред свим и сваким). Закопајте молим вас што пре и идите дођавоила са вашом званичношћу. У земљи ћу обавезно да згужвам мртвачки покров и колено ћу да истурим напред. Рећи ће: — »Иди на страшни суд«. Ја ћу да одговорим: »Нећу«. »Бојиш се.« »Ничег се ја не бојим, једноставно нећу да идем. Хоћу да пушим. Дајте ми угарак из пакла да припалим цигарету»Да ли је код вас Стамболи?« »Стамболи.« »Овде се више употребљава Асмалов. Делује националније.«
(15. децембар 1911. г.)

             = извор:  Василиј Розанов, ОСАМЉЕНОСТИ - Графос, Београд, 1983. колекција "Хоризонти", стр. 90 -91

ЛеЗ 0008102


Нема коментара:

Постави коментар