Тзв. МОГУЋЕ и НЕМОГУЋЕ линије "Заветина"

Од дописника из Србије

Мирослав Тодоровић



....

...



ГРЧКА СВЕСКА, 3

***
Путовање има космички смер.
 Мићо Цвијетић

НА пропланку између маслина
Остаци негда моћног полиса
Скамењена тишина -
Векова минулих
Пејзаж Мук
Мотримо сада

Све што светлост  бележи
Земља  чува памти тишина
Визија песме древне слути
Реч  отвара
У језику  јутро чека

Мук и звук

О томе између плоча камених
Трава земаљских истинa
Зелени се проповедно



ВИДЕЛО СПИСА

СТАДО говеда на пропланку
Чобанин са штапом под шеширом
Мотрим призор којег се сећам
У раној биографији стадо оваца  још се чује

Родни крај Аристотелов
Је ли ово призор из тог времена
Шта се збило између два листа
Два дашак  миленијума

На пропланку у маслињаку
Стадо говеда мирно пасе
Путем брује аутомобили
Водитељка казује о некдашњим
Ратовима и боговима што причејош држе

Стадо говеда је стварнији призор
Светлост се над списом распрскава
Око песме друге призоре открива
На пучини списа мисао талас
И  страницу ову  прекрива




МИРОСЛАВ НА АТОСУ

ПЕСМА је пејзаж
Књига коју мотрим
У плавети ( чује се) звоно тишине
Истина земаљских списа
Палимпсестно белином описује се
Ко милост озгора се просу
За мисао песме
Мирослав на Атосу

Манастири на обали мотре пучину
Очекују долазак Пресвете
Лист књиге да прозбори печат отвори
Да дође у свој Врт спасења *
О томе слово крстоносно
Пише се светлошћу што се осу
Кроз врлетне стихове песме
Мирослав на Атосу

Камен памти зна вода
Вечна је лирика њених путовања
У визији потоњег стиха
Слика првотна отвори врата предања
И вековите књиге што су
Над  водом **  егејске измаглице
У сну виђење песме
Мирослав на Атосу

________________
* *Дух божји дизаше се над водом 1. Мој. 1, 2.
**По једном старом предању Богородица је пловила са Светим апостолом Јованом из Јопе у Кипар да посети епископа Лазара. Када је олуја скренула брод с курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира Ивирон. Богородица је изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила свог сина, Исуса Христа, да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама.
Света гора, 30. 08. 2015.

***
Све више сенка
Светлошћу брушена

Литица списа
Дочекује таласе

Таложе се путеви
У тишини чују
Одсјаји историје

На линији хоризонта
Песма о томе свиће
Небеска чује


***
НА обали песме
Векове стихова
Тишина испира

***
ЛИЦЕМ ка мору
Бди над водом
Мисао неба – Песме

***
ЉЕСКА светлост -
Исконски свевремено
Ромор таласа


МОТРИМ ПЕЈЗАЖЕ

У РОДНОМ месту Аристотеловом
Окамењена тишина полиса
Сабрала  хук историје
Само песма чује шта је било
Таласи светлости видик заклањају

Мотрим пејзаже  које је гледао Аристотел
Сенке Атоса  и неба плавет
Хуј мора мотрим таласе као
Векове као народе
На обали списа древна књига и
Сенке тишине слове

Историја што опомиње
Све што камен памти
Зрачак светлости
У одсјају  са камена
Чујем

На разгледницима  Аристотел
Путује светом носи поздраве
Преко списа талас
Белина празна остаје
За нови запис
Из свете  приче  слуша  одсјаје
Данас


ПОСТАМЕНТ ПЕСМЕ


НА тргу Аристотеловом
Аристотел на постаменту седи

У левој руци свитак држи
И ја сам поред њега
За фотографију успомену
Са свеском стихова у настајању

Иза нас кафићи  Жамор вавилонски
Јата голубова по плочнику
Туристи  пролазе застају фотографишу
Море  се љеска
Пљушти светлост небеска


Аристотел се у скулптуру вазнео
На постаменту седи о времену
Палимпсестно запис 
И моја о томе свеска

Слушам филозофију камена
У визији стихова
Свевремена тишина  векова
Палимпсестно све  плави
Поред Аристотела, 3. 9. 2015.

***
ГРАКЋЕ врана над Атосом
Језиком истим као врана
Над у мом селу Кликом
Док мотрим зору
Како Остреш злати

Љеска се море
Рујна пруга преко таласа
О зори егејској

У запису грактање вране
Над Атосом стих
Пророчки светли

Чујеш у светлости треперавој
Дисање неба
Светли над водом
Куца срце моје
Линија хоризонта отвара



***
На тргу  Уранополиса
Купих штап рујне  боје
Рукотворина монаха незнаног
Води ме преко Свете горе
Пут показује рука која га је направила
Идем  незнан стазом знаног
Као да сам негда у
Причи истој био

Осећам како невидљив
Испред Неко   иде
Штап зна да Он мене види
И да моју руку преко њега држи
Да смо тако небу ближи

Идем преко Свете  горе
Штап пут обасјава
У песми ненаписаној
Слушам свети руј зоре

Мотрим како и Реч моја
Путеве сплиће
На крају путујућег списа
Чека те  Читаоче  штап који купих
У продавници на тргу Уранополиса




Белешка о песнику

Мирослав Тодоровић је рођен 29. децембра 1946. у Трешњевици код Ариља.
            Објавио је књиге поезије:
Спис ведрине, 1978; Испис таме, 1990; Летеће бараке, теренци и њи`ове душе, 1990;  Судњи час 1990; Теренска свеска, 1993; Испис таме 2. 1994; Сванућа, 1994;  Црно у боји, 1994; Потоња верзија, 1997; Свети мученици, 1998; Тамно и дубоко, 2002;  Земаљско и небеско, 2004;  После свега, 2005; Спрам расутих звезда, 2006,  2007; Песме путовања, 2009; Ветар понад гора, 2011; Станиште поезије / The Habitat of Poetry, 2011. Светиња, 2013; Шум и лахор, 2013.Божја визура, 2015; Грчка свеска, 2015.
Електронска издања: Лепет крила,  2014; Хладно сјаје звезде и судбине, 2014; Листови на ветру, 2014;
            Књигe критикa:
У сенци Дамокловог мача,1. 2009; Ширење светлости, 2013.
Књига дневничких записа: Листови на ветру, 2014.
            У бројним листовима и часописима објавио је мноштво књижевних критика, прозних текстова, интервјуа, уводника, поговора... записа.
            Превођен је на више језика и заступљен је у домаћим и страним антологијама као и интернет издањима
       Награде: Дрво живота, Мирко Петковић, Милан Ракић, Раде Томић, Војислав Илић Млађи, Бранко Манас, Раваничанин, Велика повеља Српске духовне академије, Хаџи Драган, Песничка хрисовуља, Шумадијске метафоре…
            О Тодоровићевој поезији есејиста Миодраг Мркић је објавио књиге огледа: Љупка језа пролазности пред  вратима визије, 2006; У мрежи Потоње верзије, 2008; Три огледа о поезији Мирослава Тодоровића, 2009;  Огледи о поезији Миро-слава Тодоровића, 2011; Душан Стојковић је приредио књигу И тамно и дубоко, 2010. (Критика о поезији Мирослава Тодоровића)

Живи у Нишу и Трешњевици (повремено и привремено).


ЛеЗ 0005150   

Нема коментара:

Постави коментар