среда, 30. новембар 2022.

ЛАЖНИ ЉУДИ,ЛАЖНЕ ЖЕНЕ,ЛАЖНЕ УСПОМЕНЕ

 ЛИНИЈЕ ПРСКАЊА



Борхес је писао о једној својој мори – књизи без краја – пешчаној књизи. И тада, када сам и сам имао сусрете са том фантазмагоријом или мором једног далеког писца, и данас, чини ми се да сви ми – како је то формулисао онај римски цар што је живео у Сирмијуму, 
– радимо за један циљ, неки са пуним разумевањем и свесно, а неки и не слутећи то.У томе смислу, чини ми се, говори и Хераклит о успаваним људима, кад каже да су и они сарадници и помоћници у раду за васиону. Сваки, разуме се, ради за заједницу, неко на овај, а неко на онај начин, и прекомерно, па и људи који гунђају против тога тока, буне се против њега и хоће да онемогуће појаве које се дешавају. Јер су космосу и такви људи потребни.Размисли на коју ћеш страну ти стати. Јер онај који управља васионом употребиће те на сваки начин добро и одредиће ти неко место међу својим сарадницима и помоћницима. Али се ти сам чувај да не постанеш онакав члан заједнице какав је онај смешни и безвредни стих у драми коју спомиње Хрисип. – 45. Тражи ли сунце да обавља посао кише?Или Асклепије да врши задатке Деметре, носиље плодова? А шта чини свака звезда? Зар оне нису сасвим различите међу собом а зар ипак у своме раду не теже све за истим циљем?“
Сазвежђе З, током минулих година, скупљало је занимљиву грађу, према којој се, овде, отварају пречице, направљене средином јануара 2015. Ево неких:
Сурбита.Концентрични кругови. Енциклопедија ЗАВЕТИНА
ЛеЗ 0000001 „Па ипак је то савршено ратни роман.” / Растко Петровић
ЛеЗ 0000001а Над судбином рукописа романа „Дан шести“ Растка Петровића
ЛеЗ 0000002 Вијање Божића…
ЛеЗ 0000003 Чудо у Луковској Бањи
ЛеЗ 0000004 “Наша уметност је тамо где смо ми! Изгубили смо нашу територију, али не и душу”
ЛеЗ 0000005 „Бродолом“?
ЛеЗ 0000006 Драги Срби – срећна вам Нова 7524. година!
ЛеЗ 0000007 Србија на листи од 180 земаља, нашла се на 54. месту
ЛеЗ 0000008 Две Русије
 
     видети опширније  ПРОТОТИП
 
*  *

 

Када сам долазио у Кучево, београдским аутобусом, у клисури, видео сам да су дуж обале посекли врбе, раките, дрвеће, и све то оставили срушено у Пеку, у коме је водостај мали. У реци се виде огромни блокови одваљених стена, који су се ту срушили у своје време. Видео сам једно пропадање и један неописив немар; али и настајање и елан који ће надоћи, можда чак и врло брзо. Јер сигурно је да у Србији има много више предузимљивијих и вредних и поштених људи од пришипетљи и дубоких вирова тзв. дубоке државе, мућка који нам је подметнуо западни свет, Ватикан и југословенски комунисти, који су, у ствари, највише ушићарили од пропасти СФРЈ.
Нисам одговорио на питање постављено у наслову. Не. Тек сада сам приметио. Извињавам се због тога.
Уопште, ово, није био, обичан дан. У ваздуху има толико слутњи, толико ишчекивања...
Четвртак, 12.септемар 2019. (Поподне:16:10)
 
 *  *

 

ЛеЗ 0017422 Писмо поглавице
Раони Метуктире
Ми, народи Амазона, смо у страху. Ускоро ћете бити и ви
Раони Метуктире, поглавица бразилског домородачког племена Каyапо, објавио је у британском Гуардиану отворено писмо онима који крче, пале и освајају Амазон, хектар по хектар. (...)
Дуги низ година, ми, домородачки вође и амазонски народи, упозоравамо вас, нашу браћу, која су нанијела толико штете нашим шумама. Оно што радите промијенит ће цијели свијет и уништити наш дом, а уништит ће и ваш дом.
Пукла брука преко "Фејсбука"majdanbodler.blogspot.com

 

*  *

 

УГЛЕДНИ песник, есејиста и романописац Срба Игњатовић, иначе својевремено председник Удружења књижевника Србије, упутио је писмо Управном одбору ове асоцијације писаца поводом несвакидашњег случаја са објављивањем његовог новог романа "Лет господина Стајница". Ову књигу, јула прошле године, прихватио је да објави Дејан Мастиловић, власник и директор издавачке куће "Филип Вишњић", али...
- У међувремену сам од Мастиловића слушао разне приче и измишљотине, да бих коначно, детективским методама, утврдио следеће: Мастиловић је роман штампао дигиталном штампом у тридесетак примерака које је разделио, и о чему ме није обавестио. На том "издању" је као штампар назначен "Арт принт" из Новог Сада, а као тираж 500 примерака. Из дописа који ми је послао "Арт принт" може се видети да о штампи моје књиге никада није било ни речи и да Мастиловића туже јер их је, како дословно пише, опљачкао. Следи да је у случају моје књиге реч о превари и фалсификату издавача - наводи Игњатовић.
Прочитајте још - Срба Игњатовић : Довијања су наш национални спорт
Шест обавезних примерака тог фантомског издања Мастиловић је доставио Народној библиотеци Србије, те је књига каталогизована и, како стоји на сајту, у читаоници доступна.
- Следи да сам овим спречен да књигу, премијерно, дам ма ком правом издавачу - а као колега не треба да вам објашњавам шта овај пример "књигоубиства" по аутора и његово дело значи. Довољно је да размислите о последицама - да се тако шта вама десило - поручио је Игњатовић, истичући да су слично искуство са истим издавачем имали Мићо Цвијетић и још неки писци.
novosti.rs
ПРЕВАРА ЗА РОМАН: Срба Игњатовић тврди да га је
Ову књигу, јула прошле године, прихватио је да објави Дејан Мастиловић, власник и директор издавачке куће

*  *
ЛеЗ 0017375 У СЕНКАМА. - Стигло штампано издање! - Овај дан је, вероватно био један од најпакленијих, као негде у афричкој пустињи. Претрчавао сам из тзв. Нове куће преко усијаног бетонског дворишта испод лукова тзв. Велике магазе. Заливао, обилније него цвеће, бетон, који би се за непун минут сву воду попио. Ишчекујући примерке најновијег двоброј нашег књижевног листа "ЗАВЕТИНЕ+". Нисам отишао на Калинић (на вашар), касније ћу, или сутра - сањао сам да се "Заветине" продају и на српским вашарима, о, па неки снови се и обистињују...
Али, нешто ме је држало у сенкама, кљуцало у потиљак, иако сам имао на глави летњи шешир са великим ободом. Пробудио сам се у пет, када је било лепо и свеже, а лист је стигао дванаест часова касније, када ме жега и чекање сасвим изнурило. Добро је да постоје сенке - зар се из њих није и родила идеја о нашем књижевном листу?У сенкама...zavetine1.blogspot.com

* *

 

  • Ово је права континентална прашума; салаши села Вуковића на Пеку; тј. некада били; путеви урасли; сваке године је све горе; последњи пут сам овде долазио пред очеву смрт; значи лето 2015. Пре четири године. Потески путеви урасли, а негде блатњави; кукурузи израсли; жита пуна кукоља. Никог нисам срео. Ова прашума је на два километра у ваздушној линији од наше сеоске куће...New photo by Miroslav Lukićphotos.google.com

    3 коментара


  • Dragana Čordaš
    Bese nekada Mirko Misljenovac najlepse selo u Peckoj dolini. Ostale su samo uspomene.
    • Измењено
    Изабрана је опција „Најрелевантнији“, па су неки одговори можда филтрирани.

    Аутор
    ЗАВЕТИНЕPress
    Имам утисак, чини ми се, да је неко систематски радио, потпомагао уништавање и полагано пропадање српског села. Тај осећај имам у последње време, на жалост, кад путујем и на југ Србије, али посебно у овом тзв. Влашком срезу, пардон општини Кучево, где има само неколико српских села. Чудан процес: сад у Мишљеновцу, од Мишљеновчана купују земљу Власи из суседних села, јер дају већу цену, а то неодољиво подсећа и на оно што се дешавало на Косову пре неколико деценија.... Негде о Србима говоре као о НАРОДУ званом КВОЧКА, НА КРАЈУ СЕ ТОЈ КВОЧКИ МОЖЕ ДОГОДИТИ најгоре, да јој главу искљуцају баш они која је она створила. Српска села су, барем последњих двеста и нешто година била извор и снага завичај и сигурна позадина, - резервоар за градове који су се развијали... У тим селима је живео гро народа, а сада? Затворена Месна канцеларија у Мишљеновцу... Основна школа пребачена у Турију...тако полако и неприметно... Нека врста бумеранга... Парлог поп селима, у Звижду, али и у суседним општинама, направили сељаци, парлог је производила ГУБА звана кратковида политика... итд.

 



 

 

недеља, 27. новембар 2022.

RAINER MARIA RILKE - ICH LEBE MEIN LEBEN (In Memoriam Montserrat Caballé)

Поезија Рајнера Марије Рилкеа 1899. Рецитовање: Марио Адорф (фотографија) / Ото Сандер (песма о ружи) / Напомена: Не морате да разумете живот, онда ће бити као фестивал. И нека вам се то дешава сваки дан као што дете у прогресији сваке туге допушта да му се прикажу многи цветови. (Р.М. Рилке) Композиција, аранжман и продукција: Сцхонхерз & Флеер "Рилке Пројецт" / Живим свој живот у растућим круговима који се навлаче преко ствари. Можда нећу завршити последњу али желим да пробам. Кружим око Бога, око древне куле, а ја кружим миленијумима; а још не знам: јесам ли јастреб, олуја или сјајнa песмa. *** ружа, ох чиста контрадикција, Жеља, нико Спавај бити под толико поклопaцa. Напомена о песми о ружама или Рилкеовом епитафу: Ружа са својим многобројним поклопцима, тј. Х. својим дивним, нежно миришљавим латицама позива на спавање, на одмор, на спасење. Са ове стране је симбол чежње за миром и искупљењем. Али у свом сјају је и симбол моћи, живота; тако да им је наслада да не спавају ничији. У њој постоји напетост нежности и снаге; у овом смислу назива се чиста противречност. Можда се може рећи да у овој дивној формацији руже, напетост у нашем животу између чежње за миром и тежње за пуноћом живота изгледа симболично разрешена.“ (Вилли Неф у Сцхвеизер Росенблатт 12/1971)

PANONSKA ATLANTIDA: Civilizacija Atlantide bila je na prostoru Srbije, t...


Gost na YouTube kanalu "Nauka i Misterije Balkan" bio je Veljko Milković, pronalazač i istraživač. Bavi se istraživanjem, pronalazaštvom, inovacijama, izučavanjem istorije pronalazaka, futurističkim projektima, pisanjem, itd. Milkovićev "dvostepeni mehanički oscilator", na osnovu koga je on patentirao jedinstvenu pumpu za vodu, obišao je svet. Koristeći njegov princip u Italiji se već prave pumpe za vodu, a proučavanjem njegovog patenta bave se i u Americi, Indiji, Meksiku... Poseduje oko 114 pronalazaka, od toga 40-ak objavljenih pronalazaka od kojih su neki u višegodišnjoj primeni i 29 odobrenih patenata. Napisao je 13 knjiga koje su prevedene na više svetskih jezika i na osnovu kojih je do sada snimljeno nekoliko igrano-dokumentarnih filmova. Idejni je tvorac samogrejne ekološke kuće i većeg broja ekoloških inovacija koje se nalaze u višegodisnjoj primeni. U svom istraživačkom radu bavio se intenzivno izučavanjem pojave gravitacije kao i usavršavanjem antigravitacionih eksperimenata i s tim u vezi antigravitacionih pogonskih uređaja. Član je Srpske akademije inovacionih nauka iz Beograda. Preporučujemo Vam da pogledate celu emisiju i saznate više o brojnim zanimljivim temama. Emisiju je vodio novinar Nemanja Blagojević.

БЕЛИ СМЕР СЕВЕРНИХ ВОДА

 




КОНАЧАН ОБЛИК


СВЕ се слива у КОНАЧАН облик,

дрво, обале, рукописи,

сећања, несећање, изгубљено и нађено.

Снови светли и радосни и они нејасни, мутни, узнемирујући.

Наша лица, наш поглед. изглед.

Наше ћутање бескрајно...

 


 

 

Бели смер суштине... успомена,свега

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ти, дрво


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 ја - дрво  


ја, са круном на глави!!

    Тек сам јутрос то видео, схватио, пет-шест година касније!

     То око моје главе није индијанско перје, већ ореол крошње дрвета

То си ти сликала!


 Сви добијамо са временом

коначан облик!


Не брини због тога!

Душа и карактер не могу,

не могу!

да се нашминкају.


Препознаћу те по коначном облику, већ сам те препознао, међу милијардама  и билионима душа,

не брини,

не бој се!


Ма шта да се догоди!

Чак и да се никад више не сретнемо

(на овом свету)!...


.............

среда, 31. август 2022.

недеља, 28. август 2022.

АЛБУМ СЛИКА или УВОД У БЕСКРАЈНИ ЛАВИРИНТ


ЧЕТИРИ СЛИКЕ


 

 



Једна стогодишња зграда, из мита, бивша друмска механа у Мишљеновцу, још увек постоји. Снимљена 28. августа 2017. На Велику Госпојину.


И Бела лоза, илити павит


Омиљени цвет Г-ђе Лејдике фон Бездек (фотографа много бољег од многих других које знам)

Али ово смо снимили ми, а не она. Она има много бољих фотоса на ову тему...




И остатак капије око имања у Лакомици крај Пека, где је све до 2014. до велике поплаве изазване харповима, стојао наш салаш под лешницима, белим дудовима и птичијим трешњама...








Тај остатак смо "пресадили" на Наше брдо... И сада на истом месту, ту, зјапи једна велика рупа... (уочи Велике Госпође, 2022...


*  *


Повремено се нагнем над тај неописани понор, који нема краја као ни мрачни лавиринти у подземљу. Грешимо што се не нагињемо чешће на тај Албум или понор, јер шта друго можемо? Да будемо као већина, или као пијанци, да се напијамо до бесвести, да заборављамо, сасвим заборавимо - много, или све, читав  наш живот? Има ли већег греха од тога?

Јутрос сам се пробудио са мрачним помислима? Које долазе са старошћу и седом косом, издајама и трагичним сећањима на којима смо одрастали и проживели цео скоро век... Оне су ме одвлачиле од радости и светлости, благдана и оних празника који су били прави празници у топлом породичном гнезду...Скоро да су могле да ме растргну као осуђеника на најгору смрт и нестајање...

...........