ПАКЛЕНО ПРОЛЕЋЕ, МАРТ 1999.
НЕ/ГОДИНА
...Јер сами по себи дани немају више имена ни смисла,
време
је изгубило значење и вредност. Људи умеју само да
чекају и стрепе. Иначе, мисле, раде, говоре и крећу се као аутомати.
...И ти слушаш и опрезно идеш и праведно живиш,
управо и не живиш, него радиш и штедиш и бринеш, и век ти у томе прође. А онда,
одједном изокрене се и изопачи цела та игра; наступе времена кад свет стане да се руга разуму, а власт замени
голом силом, кад они који су поштено и крваво
стицали губе а дангубе и силеџије стичу...
Иво Андрић: На Дрини ћуприја
24. 03. 1999.
21.30 h. Бомбардовање. У 20 h. зајаукаше сирене. Л., у паници. Народ
изгубљено стоји испред склоништа. Улазим у непроветрену просторију
склоништа из које бије мемла. Збуњена
лица, страх у очима. Ћебад, торбе... Возим Л., у
Р. П. Са ТВ грме песме које излуђују. Већ месецима РТВ врши психичку
тортуру
