DEDA JE U PRAVU

Од дописника из Шведске

Овде ћемо доносити (убудуће) прилоге од дописника  изван Србије, са свих тачака на кугли земаљској. Молимо да нам у пропратном писму напишете и пар речи о себи и месту у коме живите. Прилоге (текстове и фотографије - највише 4 фотографије) шаљите у атачменту.


..
..

ДРВЕЋЕ КАО ДИВНА БИЋА

(одломак из писма)


...Када смо имали највећих проблема…. Једно вече сам ишла ка реци и видела сва та стабла која су расла уз реку..... наслонила сам се да бих могла лакше размишљати на једно стабло и осетила како се нешто дубоко из унутрашњости стабла...чује. Прислонила  сам моје уво на то стабло... и опет се чуо тај чудотворан звук....увек кад сам се приближила.Имала сам осећај да хоће нешто да ми каже....загрлила сам га и приљубила за утеху моје лице на то дрво ... и опет тај дубоки звук.... као срце када куца......само јаче и гласније...
Моје мрачне мисли су прошле...Добила сам ту неку снагу, неописиво....Од тога доживљаја се мој живот променио..... толико да сам остала после тога у другом стању а ми нисмо могли имати деце око 10 година....Родио се син а онда ћерка.......Од тада имам неку дубоку унутарњу везу са дрвећем, волим их, волим шуме....од увек....то је био почетак мога пријатељства са тим дивним бићима дрвећа.....шума.....Једно дрвено стабло је толико чисто у своме бићу, толико достојанствено у своме расту на горе...увек горе што више то ближе савршености...универсуму, сунцу... звездама и планетама..... то ближе Богу!!! 

Само најчистије мисли и осећаји су моји према стаблу сваког дрвета ... али ми је бреза веома лепа, мека, њени мали разиграни у ветру листићи....као хиљаде златних птица или звездица..... трепере у ветру, купају се у сунчевом зраку.... то је музика, игра, илузија, чежња....за мене један свет у световима...!....
                                                                                        BŠVV, Contesa fon Bezdek (Шведска)

ЛеЗ 0008259    

                             

Нема коментара:

Постави коментар

Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо...

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)