КОНАЧАН ОБЛИК
СВЕ се слива у КОНАЧАН облик,
дрво, обале, рукописи,
сећања, несећање, изгубљено и нађено.
Снови светли и радосни и они нејасни, мутни, узнемирујући.
Наша лица, наш поглед. изглед.
Наше ћутање бескрајно...
Бели смер суштине... успомена,свега
ти, дрво
ја - дрво
ја, са круном на глави!!
Тек сам јутрос то видео, схватио, пет-шест година касније!
То око моје главе није индијанско перје, већ ореол крошње дрвета
То си ти сликала!
Сви добијамо са временом
коначан облик!
Не брини због тога!
Душа и карактер не могу,
не могу!
да се нашминкају.
Препознаћу те по коначном облику, већ сам те препознао, међу милијардама и билионима душа,
не брини,
не бој се!
Ма шта да се догоди!
Чак и да се никад више не сретнемо
(на овом свету)!...
.............
Нема коментара:
Постави коментар