DEDA JE U PRAVU

недеља, 27. новембар 2022.

RAINER MARIA RILKE - ICH LEBE MEIN LEBEN (In Memoriam Montserrat Caballé)

Поезија Рајнера Марије Рилкеа 1899. Рецитовање: Марио Адорф (фотографија) / Ото Сандер (песма о ружи) / Напомена: Не морате да разумете живот, онда ће бити као фестивал. И нека вам се то дешава сваки дан као што дете у прогресији сваке туге допушта да му се прикажу многи цветови. (Р.М. Рилке) Композиција, аранжман и продукција: Сцхонхерз & Флеер "Рилке Пројецт" / Живим свој живот у растућим круговима који се навлаче преко ствари. Можда нећу завршити последњу али желим да пробам. Кружим око Бога, око древне куле, а ја кружим миленијумима; а још не знам: јесам ли јастреб, олуја или сјајнa песмa. *** ружа, ох чиста контрадикција, Жеља, нико Спавај бити под толико поклопaцa. Напомена о песми о ружама или Рилкеовом епитафу: Ружа са својим многобројним поклопцима, тј. Х. својим дивним, нежно миришљавим латицама позива на спавање, на одмор, на спасење. Са ове стране је симбол чежње за миром и искупљењем. Али у свом сјају је и симбол моћи, живота; тако да им је наслада да не спавају ничији. У њој постоји напетост нежности и снаге; у овом смислу назива се чиста противречност. Можда се може рећи да у овој дивној формацији руже, напетост у нашем животу између чежње за миром и тежње за пуноћом живота изгледа симболично разрешена.“ (Вилли Неф у Сцхвеизер Росенблатт 12/1971)

Нема коментара:

Постави коментар

Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо...

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)