DEDA JE U PRAVU

субота, 30. новембар 2024.

Коментари

 На овом блогу нема много коментара. Да ли због упозорења:"Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо... ".

Уз пост "Хајде села да населимо"(Unknown17. новембар 2013. 17:26  ), непознати коментатор је додао:

 "Сви смо ми израсли из сељачког опанка, као руски писци из Гогољевог шињела. Невоља је што су наши стари умрли патећи за селом, а ми то село више не доживљавамо као своје. У граду смо рођени, ту смо научили све што знамо о животу. Али хлеб не рађа на асфалту и у дилеми смо као Буриданов магарац: умрећемо, а нећемо моћи да се одлучимо шта да чинимо. Ако се томе дода наша "српска памет" да имања на селу нисмо разделили наследницима, па је све и наше и ничије, већина од нас нема више ништа, ни у селу, ни у граду. Имамо само осећај да су нам порасле магареће уши".

Нема коментара:

Постави коментар

Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо...

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)