ОВИ СУ ОСВРТИ СТВОРЕНИ БАШ ЗА ВАС
у наставцима
(2)
* *
Oči ga imaju, taj sjaj...neponovljiv. On nikada ne stari...
ОВИ СУ ОСВРТИ СТВОРЕНИ БАШ ЗА ВАС
у наставцима
(2)
* *
Oči ga imaju, taj sjaj...neponovljiv. On nikada ne stari...
Долазе у наставцима, као јата чворака у наш виноград да га оплеве.
Чудо једно? Какав орах! Има две сисе? Или су то можда глава вучице и сиса? Извините, не видим најбоље...
Загледајте се и ви, молим вас. Чудо природе! Погледајте и следеће слике.
Нису фотомонтажа!
Природа преко ових слика-симбола, дрвећа, говори јасније од речи...
* *
* *
* *
Шта све дрво може! Какви облици? Човек то не може појмити, замислити? Поруке Бога су за већину загонетка.
На шта вам ово личи - на хир Природе? Загледајте мало боље, пажљивије...
* *
...
(001)Чекајући да ми донесе албум слика које нико други није видео осим њега, мислио сам на један кратки-кратки видео - парења коња у току једног похода; који је снимио неко други, а ширио га на мрежама јутубер- почетник!
Према свецу и тропар. Сетио сам се како је пукао стари бели тањир, порцулански у Великој магази док сам чекао важан одговор. Пукао је на две скоро подједанке половине, није се разбио у парампарчад. Најавио је фарсу и подстакао помисао да нам никад неће веровати жена којој не говоримо оно што она очекује. Пукао је неочекивано и најавио ствари које ће надоћи сутра, прекосутра и следећих дана. До краја септембра.
Заспао сам чекајући не више Годоа већ неко изненађење, кад оно тамо негде далеко Црнци на једној од мрежа малтретирају једну фину госпођу, која даје повода мангупима који се досађују да на њој опробају неко мајмунисање. Досађивање и апсурд. Терен за интернетске предаторе! Ловце на плен. Какав им је плен таква је и звер.
И док сам тонуо у сан, како би рекла деца, закукурика телефон; помолих се арханђелу Михаилу, пре него што прочитах поруку. Била је то нека висока дама са лицем у сенци, у белој хаљини, у коју је обукао у своје време Арханђел којем сам се молио. Слика привлачна. За којом би мангупи звиждали...И обећање да ће следећег дана послати још неки фотос... И тако уз уздах ("обећање лудом радовање") заспах.
Сањао сам онај разбијени тањир, оне две порцуланске половине, како по њему газе копита неког коња и неке непознате црнце, које никада пре нисам ни видео ни сањао.
Узалуд сам чекао Годоа. Требало је да прилегнем одмах чим сам завршио један запис, да заспим мртвим сном. Да не сањам.
Јер ни снови више нису какви су били некада јасни већ здробљени, као порцулански тањир под копитама помахниталих ждребаца и знојни као шаманке под куратим домородцима...
Заборави на принцезе из успомена, и препусти се магији коју су одувек правиле влашке вештице и врачаре.
Окачи изнад своје постеље овај постер:
Нарочито не оне које не познајеш довољно...
итд. итд.
преузето са ВК