Бобанова бара рај за душу / З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ | 12. јул 2016. 15:00 | Ликовни уметник Бернард Љубас направио код Рековца праву малу оазу мира за себе и своје пријатеље
Странице
БЕЛИ ВЕО ПОЕЗИЈЕ
Translate
Претражи овај блог
DEDA JE U PRAVU
Девиза Сазвежђа З?
среда, 13. јул 2016.
Бобанова бара
Бобанова бара рај за душу / З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ | 12. јул 2016. 15:00 | Ликовни уметник Бернард Љубас направио код Рековца праву малу оазу мира за себе и своје пријатеље
Бобанов летњиковац
БЕРНАРД Љубас, пријатељима познатији као Бобан, од потпуно неприступачног предела на тромеђи села Сиљевице, Комарана и Крушевице направио је код Рековца прави рај на земљи. Када је пре десетак година на поклон добио 22 ара у пределу званом Црвена земља, најпре је посекао трску из језера, које се од ње није видело, потом је донео стару колибу и направио летњиковац. Језеро је порибио бабушком и шараном, а цео предео је улепшао камењем из околних река и Мораве и назвао га Бобанова бара.
- Колибу, стару више од 130 година, купио сам у Доброселици пре седам година - каже Љубас. - Када сам је претерао са пријатељима, Топлица Милетић, родом из Цикота, за недељу дана бесплатно је рестаурирао колибу чије су греде почеле да се распадају.
Док је он правио летњиковац, чистио језерце и улепшавао околину, живот је почео да буја. Настаниле су се животиње које никада нису обитавале на том простору. Јата ласта на језеру пију воду, чворци ноћу спавају на трсци, долазе чапље, појавила се и барска кока, која има и младунце, корњаче, вилини коњици, блиске...
* Бернард Љубас порибио језеро и дружи се са корњачама
- Ово место сам заволео још као дете. Долазио сам овде и растеривао дивље патке, јер ми је било интересантно да видим како лете. Тек сада видим колико лепоте има на овако малом простору - прича Љубас.
Због тога нема дана да не дође у своју оазу мира. Готово сваког дана сврати и понеки његов пријатељ да ужива у природним лепотама овог амбијента.
=преузето: Новости
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
+ Мирку Стојићевићу
Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…
(Пролеће–лето, 1973, Кучево)
(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)
Нема коментара:
Постави коментар
Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо...