Странице
БЕЛИ ВЕО ПОЕЗИЈЕ
Translate
Претражи овај блог
DEDA JE U PRAVU
Девиза Сазвежђа З?
среда, 17. јун 2015.
to je lepo, ali to je jebena laž / Robert Tili
DOK LEŽAH NA SAMRTI
Na krilima nebeskog sjaja uzdižemo
se k zlaćanim visinama, koje su Otac naš
pisao je Wortshsvort
to je lepo, ali to je jebena laž
sanjam da sam po
lavir
intima
intima
ma tuđih stresnih i strašnih
traumatskih uspomena
neuspešno prognanih u podsvest
i i
m kasarnama
apsanama
katakombama
ludnicama
rakama
i na pitanje
jesam li bio na psihijatriji
odgov(n)aram sa
ne tek po
katakombama
lavirintima
ludnicama
kasarnama
apsanama
rakama
&td.....
= izvor: iz rukopisa Budućnost mrtvaca
четвртак, 4. јун 2015.
На југозападу Македоније пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко је закључити где су кости убијених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године
ЗАРАСЛА у шибље изнад села Манастирец, крај Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почивају остаци жртава бугарских злочиначких хорди које су на Бадњи дан 6. јануара 1916. измасакрирале 103 најугледнија мештанина Пореча, заборављена је и напуштена од свих. Понајпре од отуђених потомака из тог забитог подручја на југозападу Македоније. Препуштена зубу времана и скрнављењу нељуди, догодине ће дочекати "обележавање" века од злочина.
Стравичан покољ уочи православног Божића пре 99 година, у народу овог подручја познат је као најгрозоморнији "чин одмазде" бугарских окупатора. А све зарад истискивања српске свести становништва Пореча, који су називали "Мала Шумадија". У историјским записима тај покољ је уписан као масакр крај Дервишке њиве.
Тужна је, просто несхватљива слика сурове реалности са којом се суочава намерник забасао у овај крај, када открије запуштено спомен-обележје. У том нехају, у варварском односу нечијих потомака, невољних и да чују и ко су им далеки преци којима је ту требало да сачувају вечни мир и спокој, капела је одвојена од православне светиње иако је подигнута ту, тик уз древни Поречки манастир и храм посвећен Пресветој Богородици. У застрашујуће запуштену и ко зна од када и од чијих руку похарану и оскрнављену капелу, поред вандала, деценијама није крочио свештеник, да окади, вином прелије кости, помен за покој душа мученика одслужи...
Званично, Костурница у селу Манастирец у Поречу, уписана је у регистар споменика, спомен-обележја и војничких меморијала и гробаља из балканских и Првог светског рата на подручју данашње Републике Македоније. У заједничком радном материјалу стручњака ресорних министарстава Владе Србије, републичких завода за заштиту споменика културе Србије и Македоније, које смо тада пратили "на терену", јула 2003, после обиласка свих спомен-меморијала на територији ове земље, између осталих, прецизиран је и опис затеченог стања костурнице у Манастирецу.
Кости и лобање разбацани по земљи
- Спомен-капела са костурницом у селу Манастирец код Македонског Брода посвећена је стрељаним житељима Пореча и околине, страдалим од бугарских окупатора 1916. године. Споменик је релативно добро очуван и о њему се старају из оближњег манастира Мала Богородица - наведено је тада у поменутом радном материјалу.
Сам објекат капеле са костурницом и сада је, по спољашњем изгледу, још увек релативно добро очуван. Али само на први поглед. Одваљена улазна врата, полупани прозори и језиви трагови унутрашњих скрнављења вечне куће покланих мученика. Тешко је закључити где су се некада у костурници налазиле сада разбацане кости и лобање убијених предака. И то ту, тик уз светињу.
Ретки постиђени мештани тврде да у манастиру (у владавини неканонске МПЦ), чувају списак убијених "од бугарских зликоваца". Све жртве су из околине села Пореча. Највише их је 22 из села Здуње, 11 из Лупште, девет из Томиног Села, по осам из Доњег Манастиреца и Зркле.
- Поречани су им касније подигли костурницу у близини манастира - записао је 1982. Милан Ристески у раду "Пореч кроз историју". - По повлачењу Срба, за време Првог светског рата, Бугарска је окупирала Вардарску Македонију у којој је почела да организује казнену експедицију под вођством потпуковника Константина Панова. Вођени су такозвани црни спискови виђених људи, сви свештеници, учитељи, председници општина, начелници комитета, војводе и четници. Ухапшено је било 205 лица са овог списка. Једни су били одведени у Окружно начелство, други у Прилеп, а половина је завршила на Дервишкој њиви.
Но, како неки мештани, са нескривеном бојажљивошћу и скривањем "личног порекла" сведоче, "много је кроз време било фалсификата", па и на самој табли спомен-капеле.
Драган Илић, пореклом из Пореча, али "као и многи" одавно исељен, не скрива свој суд.
- Сви ти зверски заклани људи имали су само једну кривицу - били су Срби. То им Бугари нису опростили. Та њихова "кривица", нажалост траје. Није је праштала ни комунистичка власт. Зато је и оригинална табла са именима и презименима тих мученика замењена фалсификованом на којој су имена избрисана. И тај фалсификат траје и данас у "демократском" периоду - каже Илић.
Наводи лични пример, односно искуство своје фамилије. Каже, све је то било у служби асимилације и "гушења српске свести" код све расутијег и отуђенијег становништва Пореча...
Драган Илић
- Мој деда Новак Илић био је кмет. Умро је 1943. године. У послератним документима као његово презиме наведено је - Илијевски. Објашњено је да се, наводно, "1945. свако изјашњавао слободно, свако је питан како жели да се презива". То је јасан пример грубог фалсификата, јер деда Новак је умро две године раније, пре него што су дошли комунисти и њихова власт која је учинила своје. Када је могао слободно да се изјашњава - са горчином открива Илић, да је у лавиринтима администрације једини у фамилији успео да врати своје презиме.
ОДЛАЗЕ СВИ МЛАДИ
У ПОРЕЧУ, територијално у општини Македонски Брод, кажу, остало је још око осам хиљада душа. По националном изјашњавању регистровано је 6.927 Македонаца, 181 Турчин, 22 Србина и 11 - "осталих". Милосим Војневски, први човек по територији највеће општине у Македонији, у настојању да некако задржи све већи број нежења у Поречу, посебним аранжманима "на рачун општине", нуди отворен конкурс кандидататима за женидбу за бесплатна путовања најчешће у Русију и Украјину, не би ли нашли младу и скрасили се на својим огњиштима. Јер, "девојке из овог краја најчешће одлазе, или у друге градове или пак у - иностранство..."
Стидљиви саговорници на ову тему из Македонског Брода кажу - "не беже само девојке, одлазе сви млади". Преостало је око шест хиљада душа у Македонском Броду и две хиљаде у педесетак слабо насељених села... Лане је кажу рођено око 50 беба, а умрло је више од 100 становника из Пореча.
Манастирец, злочин коjи траjе и данас | Репортаже | Novosti.rs
четвртак, 28. мај 2015.
Комунистима се никако нису свиђали анђели те их прекречише
Испод белог креча таванице свечане сале панчевачког Народног музеја после седам деценија указали су се цветни мотиви, венци, крилати коњи, анђели…
Свечана сала Народног музеја, сада најлепши простор Панчева (Фото: Народни музеј Панчево)
Панчево – Протеклих неколико месеци рестауриранa je свечанa салa Народног музеја Панчева, у којој су таваница и зидови били прекривени белим кречом у три слоја и још премазани бронзаним намазом масне фарбе! После седамдесетак година оживело је сликарство високе зоне сале и зидови осликани током изградње зграде Магистрата пре 177 година –далеке 1838. године. Указали су се у фрагментима цветни мотиви, венци, крилати коњи, анђели… позлата на капителима.
У Музеју кажу да се дуго нагађало да испод белог креча постоји сликана орнаментика, а онда су пре десетак година све сумње развејане, потврдом стручњака републичког Завода за заштиту споменика културе. Урађена су сондажна снимања и установљено да се, испод четири слоја креча, ипак налазе сликане декорације. Средином прошлог века, очито није се превише марило, штавише богато осликана таваница и украсно-декоративна пластика засметала је неком током израде сталне поставке Музеја и процвата соц- реалистичког поимања уметности и лепоте. Слична ствар, сазнајемо, али у мањем обиму,десила се и 2012. године, када су, за потребе снимања једног филма, прекречени стубови у сали и тиме додатно оштећени.
Током припрема за рестаураторко-конзерваторске радове, Музеј је податке затражио и од Историјског архива у Бечу знајући да се сва документација о зградама зиданим до 1870. године, из доба Аустроугарске владавине овим просторима, налази у аустријској престоници. Даље су упућени на архиве Земаљске команде у Темишвару и одговор још увек чекају.
Реконструкција и конзервација трајале су три месеца, од јутра до мрака. Петоро сликара рестауратора скидали су наслаге креча, да би најзад изникао део по део сликане декорације које, када гледате одоздо, стварају утисак гипсаног рељефа необичне лепоте. У ходу је све што је било нестабилно и оштећено фиксирано, попуњена су оштећења, а потом и реконструисани осликани делови. У једном тренутку указале су се и сигнатуре аутора, око чијих идентитета такође има недоумица.
Рестаурисани детаљ (Фото: Народни музеј Панчево)
„Ту је најпре потпис Јулијуса Зајдла, за којег смо сазнали из документације ондашњег Магистрата Новог Сада да је био сликар. Још једна дилема продубљена је када је испод креча изникло име немачког сликара Вилхелма истог презимена, чије име се, пак,помиње у књизи рођених Миноритског манастира у Панчеву, а потом и име Франца Урла,аутора гипсарских радова, за којег смо претрагом докумената у Историјском архиву Панчева, дошли до податка да је био пештански вајар”, каже историчар уметности Димитрије Јованов, кустос Музеја.
И на крају остаје неверица и упитаност – коме је и зашто засметала украшена свечана сала? Неки времешнији Панчевци,са којима смо разговарали, тврде да је прекречена још тридесетих година прошлог века, али нико није желео да лицитира именима налогодавца. Из тих сећања још сазнајемо да је сала годинама служила и за венчања, јер је данашњи Музеј у згради некадашње Градске куће.
Како је текла „реанимација” свечане сале Народног музеја у Панчеву забележено је у документарном филму „Откривање”, сценаристе и редитеља Владимира Кајловица, приказаном током овог, првог представљања јавности, али посао још није сасвим завршен.
„Ми смо аплицирали на конкурсу НИС-а „Заједници заједно” и добили 800 хиљада динара за завршетак радова, који подразумевају мраморизацију већег дела свих површина и кречење неких мањих делова, завршетак занатских радова и сређивање паркета. Та средства ће омогућити да,у току јесени, свечана сала буде дефинитивно готова”, каже за „Политику”, Светлана Месицки, директорка Народног музеја у Панчеву.
Обнову свечане сале финансирали су и Министарство културе и Град Панчево са укупно око 2,8 милиона динара. Тако је Панчево добило свој најрепрезентативнији простор који ће убудуће бити, на првом месту галеријски, али и локација већих културних дешавања у граду.
Олга Јанковић, објављено: у Политици, 27.05.2015.
_________ из коментара уз овај чланак:
Mara M. - | 27/05/2015 15:27
Nisam sigurna ali nas ima malo zainteresovanih po ovakvim pojavama pa mi je žao što nema nikog da se javi ko je bliže upoznat sa celom pričom. Lično mi je žao kada čujem da su ovako velike i lepe stvari prekrečene i da je to trajalo godinama ali se ipak nadam da ima nas koji cenimo tu lepotu originala. U godinama sam i ne mogu da se krećem ali bih volela da ovo vidim.I uopšte ne moramo da budemo Pančevci da bismo cenili vrednosti!
Игор Г. | 27/05/2015 17:56
Комунистима се никако нису свиђали анђели те их прекречише....
уторак, 26. мај 2015.
Од Владе Србије се тражи и да се постара за Шешељеву безбедност док не буде предат холандским службеним лицима на аеродрому, КОМЕНТАРИ
Tражи се од Владе Србије...
Don Kihot | 26/05/2015 10:39
Trebalo bi da odbiju hapšenje Dr. Šešelja kao neosnovano, i razlozi zbog kojih je poslat u Srbiju, još važe - traju, jer je i dalje teško bolestan i liječenje je u toku.
Ništa nam ne mogu, a prijetnje i ucjene koje će da uslijede od Zapadjaka - samo će nam pomoći da pravnici svjetskog formata bace neophodnu i prijeko potrebnu svjetlost na nepravdu koju čine pravnici iz Haga!
Veliki test za našu Vladu. Ukoliko sada zataje, i ne preduzmu sve moguće i nemoguće da spriječe odlazak našeg građanina u istražni zatvor u kojem je proveo, svi znamo, skoro12 godina! Kazna mu nije izrečena ni nakon 12, 5 godina, i zašto ga sada traže nazad? Želimo razloge!? Niko od ostalih učesnika, ako izuzmemo Srbe, nije odležao za teške zločine ovoliko koliko je Dr. Šešelj bio u istrazi, razlog: govor mržnje i još neke gluposti koje su mi nakačili.
Sprdaju se sa nama, na sirov i brutalan način, zato je neophodno odbaciti zahtjev i tako sačuvati makar mrvice dostojanstva našoj naciji i porodici Šešelj!!!
Ništa nam ne mogu, a prijetnje i ucjene koje će da uslijede od Zapadjaka - samo će nam pomoći da pravnici svjetskog formata bace neophodnu i prijeko potrebnu svjetlost na nepravdu koju čine pravnici iz Haga!
Veliki test za našu Vladu. Ukoliko sada zataje, i ne preduzmu sve moguće i nemoguće da spriječe odlazak našeg građanina u istražni zatvor u kojem je proveo, svi znamo, skoro12 godina! Kazna mu nije izrečena ni nakon 12, 5 godina, i zašto ga sada traže nazad? Želimo razloge!? Niko od ostalih učesnika, ako izuzmemo Srbe, nije odležao za teške zločine ovoliko koliko je Dr. Šešelj bio u istrazi, razlog: govor mržnje i još neke gluposti koje su mi nakačili.
Sprdaju se sa nama, na sirov i brutalan način, zato je neophodno odbaciti zahtjev i tako sačuvati makar mrvice dostojanstva našoj naciji i porodici Šešelj!!!
Стеван Јаковљевић | 26/05/2015 10:54
Нека врате ово и кажу да није разумљиво . Мора да буде написано на српском језику и ћириличном писму да би било званично . Тако каже устав , тако каже закон употреби језика и писма.
alex milojevic | 26/05/2015 11:09
Sad bi bilo dobro da neko od pravnika objasni status domacih sudova u odnosu na Haski sud. Ako je haski sud "suprime" tj ako su nasi izglasali glupost od zakona da je Haski sud uvijek neprikosnoven onda se tu oko Seselja pravno moze ociniti. Vjerovatno ce ga morati isporuciti ali treba onda pokrenuti i diskusiji o promjeni zakona jer je nenormalno da se haski sud, za koji se tesko moze reci da je nepristrasan ovako izivljava. Na zalost pravno obavezu mozda cemo morati ispuniti i isporuciti Seselja. Ja o seselju kao politicaru nemam ni trunke pozitivnog stava ali ovo sto mu u hagu rade je prevazislo sve mogucer granice.
Рђосав . | 26/05/2015 11:26
- зашто Влада прихвата овај допис писан непостојећим "бе-ха-ес" језиком, тј. хрватском латиницом?
- а и сам Шешељ је крив, и он је прихватио да му се процес води на латиничном бе-ха-есу.
- а и сам Шешељ је крив, и он је прихватио да му се процес води на латиничном бе-ха-есу.
Deda Djole | 26/05/2015 12:10
Ogorceni sto Srbija nije uvela sankcije Rusiji, nasi neprijatelji su nam podmetnuli "vruc krompir - Seselja" u nadi da cemo se posvadjati povodom njegovog izrucenja.
Nadam se da ce nasa Vlada postupiti mudro, po Ustavu i vazecim propisima.
Nadam se da ce nasa Vlada postupiti mudro, po Ustavu i vazecim propisima.
Деда Милоје | 26/05/2015 12:13
"... i preda holandskim službenim licima na aerodromu u Holandiji ..."
- - - - - - - - - -
Зашто на аеродрому? Можда ће допутовати возом или аутобусом.
- - - - - - - - - -
Зашто на аеродрому? Можда ће допутовати возом или аутобусом.
А. Самарџић | 26/05/2015 12:47
Да врате ово назад да се преведе и напише ћирилицом!
Gordana Mijalkovic | 26/05/2015 12:59
Dokle vise da trpimo ucene onih, koji su pohapsili i u Haskom tribunalu ubili 90% Srba?Ostavite gospodina Seselja na miru,jer je mnogo inteligentniji od,nazovi tih tuzilaca u Hagu i genetikom i zvanjem DOKTORA MEDJUNARODNOG PRAVA!Zelimo mu da proslavi 100.rodjendan,pa posle kako on licno odluci.
= извор: Политика
Пријавите се на:
Постови (Atom)
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
+ Мирку Стојићевићу
Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…
(Пролеће–лето, 1973, Кучево)
(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)