DEDA JE U PRAVU

недеља, 10. јул 2016.

„Анаконда 2016“


Амерички медији: У случају рата са Русијом војска НАТО-а ће бити уништена
Новости онлине | 09. јул 2016. 19:01 | Масовне војне вежбе које НАТО одржава у Пољској не узимају у обзир да би у условима стварне борбе војска Алијансе била уништена
Масовне војне вежбе које НАТО одржава у Пољској не узимају у обзир да би у условима стварне борбе војска Алијансе била уништена, наводи лист „Хафингтон пост“.
Почетком јуна у Пољској је почела војна вежба „Анаконда 2016“ током које је неколико стотина америчких, британских и пољских војника слетело у централни део земље да би разрадили поступке у случају рата са Русијом.
Међутим, у условима реалног сукоба војска НАТО-а била би у смртној замци, наводи лист.
„Зона искрцавања трупа налази се на само 290 километара од војне базе у Калињинграду, тј. надохват руских ракета намењених обарању авиона типа неспретног C-17, који мора да успори да би избацио падобранце. На земљи би лако наоружани војници постали лака мета за руске беспилотне летелице и тешку артиљерију“, наводи се у чланку.
Током вежби војска НАТО-а такође би требало да обезбеди копнени коридор према Литванији за америчке оклопне транспортере „страјкер“. У стварности, техника би била заробљена између базе у Калињинграду и Белорусије, савезника Русије, у тзв. „унакрсној ватри“, наглашава „Хафингтон пост“.
Лист наводи податке из извештаја истраживачког центра РАНД према којем војска НАТО-а не би могла чак ни да одступи и била би на месту уништена.
„Хафингтон пост“ такође наводи да би још једна препрека за војску Алијансе била и језичка баријера и културне разлике између војника различитих држава, што би ометало координацију дејстава
 = према писању Новости
   Из коментара уз овај чланак:
   Radoslav 09. јул 2016. 20:04 Koji monstrumi. Sta oni planiraju?
maniks 09. јул 2016. 20:49  Ne samo nato u Evropi nego bi bila unistena i Amerika. Kada se to desi u svetu ce zavladati mir. Sta kauboji zamisljaju da ubijaju Rusku decu i ostalo stanovnistvo a da njihova deca i ostali snimaju holivudske filmove i uzivaju u miru.

Dzingis Kan 09. јул 2016. 22:58 hahaha nek se posavetuju sa bonapartom i hitlerom

Dragojlo 09. јул 2016. 21:53 ako se to desi onda ratuju Bog i djavo!Zna se ko pobedjuje!

недеља, 3. јул 2016.

ОВЕ године, после пола деценије лоших појава у шумама Србије, буква нас је охрабрила - каже професор Милан Медаревић


Забрињавајуће: Шума више неће бити ни у Шумадији! Јелена Матијевић | 03. јул 2016. 22:02 |
Упозорење стручњака о стању зеленог појаса. Проблем од Срема до Копаоника. Неки делови без стабала
ПОЈАЧАНО сушење стабала које је узело маха после 2012. године, довело је шуме у Србији у катастрофално стање. Готово да нема врсте дрвећа које овај проблем није "начео", нити места у Србији где сушење шума није забележено. Од храста лужњака у Срему, до смрче на Копаонику. Осим тога, наше шуме су десетковали и летњи пожари и зимске ледене кише. Зато нам је свако здраво стабло драгоцено, а пошумљавање неопходно, нарочито у градским и приградским срединама.Овако за "Новости" стање зеленог појаса у Србији оцењује професор др Милан Медаревић, професор Катедре планирања и газдовања шумама Шумарског факултета у Београду. Он подсећа да је пошумљеност Србије око 29 одсто, што није ни трећина територије. Осим тога, како наглашава, стање у неким крајевима Војводине је критично!
- Под стаблима је само око седам одсто Војводине, а требало би да их буде барем двоструко веше - каже наш саговорник. - Посебно забрињавајуће је у неким крајевима Севернобачког, Средњобанатског и Севернобанатског округа у којима су праве шуме нестале. Штавише, у Банату и Бачкој има места која немају готово ниједно стабло.
И "слика" појасева зеленила и шума око већих градова Србије, по Медаревићевим речима, врло је шаренолика.
- На територији Београда има око 50.800 хектара шума, али је неопходно да се та површина повећа - наглашава професор. - Важећим Просторним планом Србије предвиђено је да се, до 2020. године, пошумљеност престонице повећа за 5.600 хектара. Тај план је, међутим, због многобројних околности - недостижан.
На истоку, југу и југозападу земље, како каже Медаревић, има и "светлих примера" где је пошумљеност и двоструко већа од српског просека, али и за те средине она није оптимална.
- У општини Бор, на пример, под шумама је више од 46 одсто територије - објашњава професор. - Али, за тај крај то није довољно, пре свега због индустрије по којој је овај град познат. Зато би шумовитост Бора и околине требало да буде барем 60 одсто. Слично је и у Златиборском округу. У том региону шумске површине требало би да се подигну на 70 са садашњих око 43 одсто. Разлог за то су велика потенцијална изворишта питке воде у овој регији, која би шуме најбоље заштитиле од разних штетних утицаја.
И у Пчињском округу, прича наш саговорник, шуме већ "заузимају" четрдесетак одсто територије, али би требало да се прошире барем за половину како би штитиле и оплемениле скроман састав земљишта.
- Просторним планом Србије из 2010. године, било је предвиђено да се током наредне деценије у Србији пошуми још 90.000 хектара - подсећа професор Медаревић. - Али са садашњом динамиком пошумљавања две до три хиљаде хектара годишње, тај план је тешко достижан. Осујетили су га пре свега шумски пожари током 2012. године, када је изгорело око 12.000 хектара шума, као и непрекидно сушење стабала. Само на Тари је, годину касније, посечено више од 27.500 метара кубних јеле и смрче, а у зиму 2014. у источној Србији лед и мраз су десетковали 56.000 хектара шума.
Проблем је, како каже професор, и у нашем односу према дрвећу и томе што смо заборавили колико је свако дрво благородно.
- Шума се радо сетимо и о њима размишљамо само у време летњих врућина - наглашава Медаревић. - Кад становништво трага за дашком свежине, обично се сети да је већ у приградским шумама температура од пет до шест степени нижа него на градском бетону. Чим прође лето заборави се и на дрвеће и на животну средину. А шума је, не заборавимо, најбољи и најјефтинији филтер за добијање питке воде, спречава клизишта и ерозије, смањује буку, ублажава климатске промене, тишином и одвојеношћу амбијента умирује и опушта... 
БУКВА ОХРАБРИЛА
ОВЕ године, после пола деценије лоших појава у шумама Србије, буква нас је охрабрила - каже професор Милан Медаревић.
- Наиме, овог лета, забележен је енорман урод семена букве. И то морамо да искористимо. Део посла свакако ће одрадити природа, наравно и наша струка, али посебно сугеришемо власницима приватних букових шума да ову прилику не пропусте за планско подмлађивање стабала.
Карикатура Горана Дивца

КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ ЗЕЛЕНИЛА
* ШУМЕ спречавају настајања бујица, а сливна подручја обрасла шумом имају од 30 до 50 одсто ниже водостаје
* ХЕКТАР високих шума ствара три тоне кисеоника
* ЧАК 68 тона чађи и прашине може да прими хектар букове шуме
*l СТАБЛО дивљег кестена, старо око 30 година, годишње задржава 120 килограма прашине и 80 килограма аеросола
* ХЕКТАР клеке у атмосферу годишње емитује око 30 килограма бактерицида, што је довољно за дезинфекцију мањег града. 
   = извор: Новости

субота, 2. јул 2016.

РАЈЕВСКИ је сахрањен у манастиру у Ђунису


Почело снимање филма о пуковнику Рајевском. М. А. К. | 01. јул 2016. 23:08 | Радња филма "Вода" прати војевање и страдање пуковника Николаја Николајевича Рајевског у српско-турском рату
НА крају "Ане Карењине" Толстој свог разочараног јунака, грофа Вронског, шаље на фронт, у тусрко-српски рат. Пуковнкик Николај Николајевич Рајевски, који је џину из Јасне пољане био инспирација за лик љубавника најпознатије прељубнице светске литературе, погинуо је управо у том боју у Горњем Адровцу код Алексинца, 1876. године. Поводом обележавања 140 година од његове смрти, у среду је у просторијама Завичајног музеја у Алексинцу почело снимање играно-документарног филма "Вода". Режију потписује Горан Ерчевић, а улогу Рајевског поверио је Дејану Тончићу, глумцу из Народног позоришта у Крушевцу. Као наратор, о животу овог руског племића, који су обележили несрећна љубав и херојска погибија, приповедаће Миленко Павлов. Како "Новостима" открива Милош Паовић (испред алексиначког позоришта копродуцент пројекта), филм у већем делу прати догађаје са ратишта и страдање Рајевског, али са освртом на све оно што је обележило његов живот у Русији. О свим чињеницама консултовани су и руски и српски историчари, а главни консултант био је професор Зоран Станојевић, који се код нас највише бавио периодом који је Рајевски провео у Србији.
У филму, чије ће снимање бити настављено у манастиру у Ђунису, у Горњем Адровцу, Котору и околини Крушевца, играће и Војин Ћетковић. Њему је поверен лик руског генерала Чернајева, док ћемо Бранислава Трифуновића гледати као нашег познатог лекара Владана Ђорђевића. Тома Труфуновић добио је улогу свештеника који је у Ђунису сахранио Рајевског. Неке од улога играју и глумци Алексиначког аматерског позоришта, који се први пут појављују на филму. Поједине сцене снимаће се на локацијама на Криму, у Санкт Петербургу, на Шаргану, манастиру Свети Роман код Ђуниса и на територији општине Алексинац.
Планирано је да премијера буде организована у Алексинцу у септембру ове године, на дан погибије Рајевског, који је као војник учествовао и у бици код Ташкента. Био је и мисионар Свесловенског савеза (за Балкан и Србију), носилац руских одликовања, али и Таковског крста. На месту погибије његова мајка финансирала је подизање цркве, сазидане 1903. године, која је данас у овом крају позната као Руска црква.
СРЦЕ У СРБИЈИ
РАЈЕВСКИ је сахрањен у манастиру у Ђунису, али су његови посмртни остаци потом паробродом пребачени у Русију. Тело је потом сахрањено у Русији, док му је срце остало у Србији.

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)