Странице
БЕЛИ ВЕО ПОЕЗИЈЕ
Translate
Претражи овај блог
DEDA JE U PRAVU
Девиза Сазвежђа З?
петак, 23. децембар 2016.
недеља, 30. октобар 2016.
ТО НЕБО ИЗНАД КРУГА АРКТИКА, МОЖДА ИЗНАД КИРУНЕ, НАРВИКА? / Белатукадруз
То небо
којим сам опседнут,
Тај
хоризонт Хиперборејаца,
Те
сензације без којих сам луд,
А са
којима постајем још луђи!
Те
слике, та потрага, та потреба
Да се
пронађе Бог – Сиоран би одбрусио –
-... глава свих безнађа. Бог је
безнађе
Које почиње тамо
Где се сва остала завршавају....
Ајјооооооој!
Разумео
је овај Румун
Матилду
из Магдебурга кад се жали
Да ни
лепота света ни свеци не могу да је утеше,
Већ
једино Исус, само срце Исусово...
То
небо изнад поларног круга, Арктика,
Можда
изнад Кируне, Нарвика,
Има
нешто од светости
Која
нам исисава крв.
То
небо је тако огромно,
Као
широки хоризонт испод њега,
Као
горчина чежње из које се рађа
Свет
очишћен од баналности и копија.
Светост је посебна лудост, каже Сиоран.
Исус је одговоран за многе
патње, понавља.
Бог
је послао овог Румуна са Карпата у Париз,
Зашто
га не посла макар лети код Лапонаца,
Код
Хиперборејаца?
Зато
што је то учинио са оргуљама – инструментом
Који чини осетљивијим раздаљину
између нас и Бога.
Сиорану
је отац био православни поп.
И
он је био прави син правог оца.
Доказ.
Само још овај цитат:
-
Боже! Ја не кажем да Ти ниси;
кажем да ја више нисам!
Под
тим небом изнад поларног круга, Арктика,
Можда
изнад Кируне, Нарвика,
Утапам
се у једну неописиву мистерију, у дубину, у топлину,
Оријентир
ми је огромна усамљеност,
И једно
небо на коме је једна душа на попришту
Својих
унутрашњих трзавица
стигла до крајњег севера,
Мрклине, залеђених језера и фјордова,
И Божанске
еротике Матилде из Магдебурга...
29. 10.
2016. Касно, касно ноћу...
![]() |
| Обе фотографије је снимила Бранка ВрС на крајњем северу Европе ових дана. |
субота, 22. октобар 2016.
На чесми, највероватније саграђеној у Немањино доба...
Откопали "невидљиву" Немањину чесму / М. Н. | 22. октобар 2016. 12:28 | Небрига о важним траговима прошлости у близини градилишта Храма Светог Саве у селу Дежева
У СЕЛУ Дежева, у близини градилишта Храма Светог Саве, група омладинаца, која је недавно од корова чистила постојбину Србије, пронашла је у шибљу скоро потпуно потонулу у земљу - чесму Стефана Немање. На чесми, највероватније саграђеној у Немањино доба, налази и спомен-плоча на којој пише да су је мештани подголијских села откопали и обновили тридесетих година прошлог века. Међутим, небригом оних који би требало да воде рачуна о српској прошлости и историји, чесма је поново деценијама била "невидљива" и тек ових дана је поново "изашла на површину".
У запостављеној Дежевској долини, где је Стефан Немања стварао прву српску државу, где је рођен Свети Сава и где је сваки камен историја, под земљом лежи још на стотине оваквих трагова славне прошлости које нико не тражи, нити откопава. Неки се случајно појаве само када сељаци тракторима ору њиве или овако када се организује нека добровољна акција чишћења.
Majstor Dzogula se igra sa harmonikom dok ga posmatraju jedan poznati pe...
Мајстор Дзогула је један или и од лепшег има лепше. Надсвиравање. - Ово је празник за уши! Поводом неких коментара који су по мом ми[љењу неприкладни а односе се на Слободана Лекића желео би да истакнем да смо ми дошли код Дзогуле да се друзимо сви заједно укључујући и Слоба па нема места поређења ко је бољи ко како свира и тд.Дзогула је један ми то знамо и нико то не доводи у питање јер ми смо сви другари и замолио бих све пријатеље који посећују овај пост да се суздрже од тога.Нама је било лепо и лепо смо се дружили и то је тема и ниста друго зато слушајте и уживајте. Објављено је 25.02.2014.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
+ Мирку Стојићевићу
Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…
(Пролеће–лето, 1973, Кучево)
(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)

