DEDA JE U PRAVU

понедељак, 26. децембар 2016.

Уметност "задња рупа на свирали"

ПОЛЕМИКЕ БАС културни ас! & Миломир Краговић, књижевник и новинар | 24. децембар 2016. 16:30 | Коментара: 2. /Тужна прича око књижевне награде добија неочекивани обрт: полувековну традицију спасава компанија БАС, која уплаћује 200.000 динара и чува образ великог песника Милана Ракића
 Миломир Краговић
Миломир Краговић

МАЛО је фалило да се најстарија српска књижевна награда "Милан Ракић" окити афером. Држава је, једноставно, рекла да нема пара, а сирото Удружење књижевника Србије једва да може да плати штампање плакете за добитника.

Овај инцидент у култури, како оцењује председник Удружења књижевника Радомир Андрић, актуелизује бројна питања: од тога да је уметност "задња рупа на свирали", до немања озбиљног плана шта то Србија хоће у овој креативној, запуштеној области.

Тужна прича око књижевне награде добија неочекивани обрт: полувековну традицију спасава компанија БАС, која уплаћује 200.000 динара и чува образ великог песника Милана Ракића. Оно што није схватила Комисија Министарства, укапирало је руководство Београдске аутобуске станице. И није тражило никакав публицитет. Напротив!

Тешко је разумети да Комисија (Тамара Митровић, Зоран Мркаљ, Зоран Ракић, Петар Матовић и Ласло Блашковић) није могла да "штрпне" бар 100.000 за финансирање књижевне награде која доиста, за разлику од многих других које наносе штету култури, доприноси књижевном стваралаштву.

Колико су уметници на цени, показује и податак да на стотине врло угледних прегалаца - писаца, музичара, сликара, преводилаца - не могу да овере своје здравствене књижице, јер им Београд и локална самоуправа нису уплатили доприносе за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање. Више од бруке!

На другој страни, те исте самосталне уметнике, а њих је близу 2.000, јуре порезници јер нису измирили своја дуговања која укупно износе око сто милиона динара. Некима су већ покуцали и немилосрдни извршитељи који ће, на име дуга, да им пописују радне столове, компјутере, кревете и друге ствари, упркос чињеници да нису криви због таквог стања.

Многим пропалим предузећима држава годинама отписује разноразне дугове. Логично је да буде доследна и тако поступи и према самосталним креаторима.

Много је нерашћишћених рачуна у култури. Знам да нови министар Владан Вукосављевић нема чаробни штапић, али сам убеђен да има пара за основне ствари: да се подрже капитални пројекти и да се заслужним ствараоцима омогући да могу да се лече као сав нормални свет.


Миломир Краговић, књижевник и новинар

БАС културни ас!

субота, 24. децембар 2016.

Јединствена књига Шона Ашера “Музеј преписке”...

Писма као временске капсуле Марина Мирковић | 23. децембар 2016. 22:12 | Јединствена књига Шона Ашера “Музеј преписке”, са кореспонденцијом која садржи пикантерије из живота многих славних личности


ДВАНАЕСТОГОДИШЊАК (како сам у писму тврди, а у ствари у том тренутку четрнаестогодишњак) са Кубе Фидел Кастро, упутио је крајем 1940. писмо које почиње речима: “Добри мој пријатељу Рузвелте”! Фидел који је “у радију чуо” да ће Рузвелт бити председник САД још један “период”, замолио је свог “америчког пријатеља” да му у писму пошаље једну новчаницу од десет долара зелених америчких, јер такву није никад видео те би је радо имао, и чувао. И још му је понудио да му покаже највеће “минас” (руднике) гвожђа на Куби, уколико Рузвелт жели гвожђе да прави бродове!
Овај истински бисер, само је једно од тачно 125 “личних писама која би требало да припадају свима” - како и гласи поднаслов изузетне књиге “Музеј преписке”, коју је код нас објавила “Геопоетика”.
Аутор Шон Ашер, који је ове несвакидашње, јединствене документе сакупио и приредио током четворогодишњег рада, најпре их је пласирао на веб-сајту, а огромна његова популарност довела је до претакања овог сјајног штива у “физички облик” тј. књигу.
Безброј је сјајних примера, али изабраћу прегршт из тог изобиља не бих ли вам заголицао машту, обраћа се Ашер читаоцу у предговору.
- Ту је писмо Мика Џегера Ендију Ворхолу које садржи изванредно лежеран опис дизајна за омот албума групе “Ролингстонси”; руком написана порука краљице Елизабете Друге америчком председнику Ајзенхауеру коју прати и Госпојин рецепт за шкотске палачинке; изврсно вешт одговор ослобођеног роба упућен старом власнику због кога ће многи сијати од задовољства

Mile Kekin - Ja nisam vaš

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)