ГРЧКА СВЕСКА / Мирослав Тодоровић

(Мирослав из Трешњевице)

ГРЧКА СВЕСКА, 3

Поезија се није родила ни у равничарским ни у планинским градовима, већ на обали мора. Има ли сиурније потврде за то да не постоји весело море?...

Е. Сиоран

Пејсаж-песма

ЖИВОТНА МРЕЖА

Из Б. исповести

ПРВИ пут када стигнеш овде

Мислиш прелепо  место

Испод планине на којој су негда живели Богови

Али када прође сезона

Све  умукне у љуштуру се своју увуче

И сјај утихне   море  се   умири

Место ко у забити селендра

Прекривена самоћом што  притиска

Дави са свих страна

И моје лице

Све је више налик лицу њихових жена

Наши мисле да сам њихова

Њихови кажу Она отуд

Водим групе на Планину и острва

Причам бајке о прошлости

Које наше све мање интересују

Ja кoja знам да се историја  справља као пита

Причам док они једу своје оскудне сендвиче

И овде се види да  носе своју муку

И незаитересовано зуре кроз прозор или

Гледају Богове у камену у шта не верују

Али верују  у исцелитељску моћ воде са

Извора Св. Петке у Темпима

Како само узимају воду

Да могу цео извор би понели

Древним причама додајем  и

Своју животну судбину

Јер ја сам она Дафни коју је Аполон хтео

Па ме је мајка у ловор претворила

(А он себи ловоров венац око главе сплео)

Ја сам богиња око мене су се богови  гложили

Ја сам

Ја 

Ја сам грамофонска плоча

Која се више не користи

У замци исте приче лети живим

А када сезона прође

Чамим  у мрежи

У коју сам Јорга свог мужа

Негда млада уловила

И чекам да нова сезона дође

Да исте приче

О Боговима њиховим  нашима казујем

А врховни Бог се у Евру објави

Па се са свима нама на данашњи начин забавља

Организује ратове, земљотресе, епидемије...

О томе нови мит

Понад већ хуји и причу туробну

За нову сезону потомству спрема

(2011)

Тражим човека

УЗАЛУДНИ ПОСЛОВИ

За М. Цвијетића

НА асталу испред таверне Талас у

Скала Фурки

Стоји фењер

Мотрим пламичак светли

У фењеру чујем куца срце малечко

Над пучином светлост распрскава

Прилази  стари Грк и вели

Узми овај фењер

Ја сам се тражећи човека уморио

Ново време не треба узалудне послове

Зато сам таверну отворио

Гледам Грка старог

Лечка збуњен

Али доиста беше то

Из Синопе Диоген

Настави ти да тражиш човека

И тражи га све док пишеш песме

Јер и писање песама  узалудан  је посао

Нико још није написао песму

Тако је од памтивека

Али ако ти Он помогне да

О томе напишеш песму
Наћи ћеш и  човека

1- 10 јун 2013.

***

КАО овај талас

И на хриди траг

Мисао стиха

Без реч

7. јун 2013.

Живот мој талас

 ПРУСТ

Али време

које је

време таме

човек

не види

(В.Г.Зебалд)

МИРОСЛАВ

1.

Чујем узвик свог живота

Из песме коју још увек сањаш

***

СЕДЕО је на хриди

И не знајући да је на

Окамењеном таласу свог живота

***
КАО овај талас

Што расу се на хриди

Тако и мој живот

У стихове

На пучини

Белине

ФРАГМЕНТ

КАО сидро на камену

Као стари чамац на обали

Док слушају море

Обалу запљускује

Дубине и даљине у томе чују

Као ја док мотрим море

И слушам своје године

Из песме незаписане

О томе

***
КАО талас

О хрид

У капљице што се распе

Остави траг

У песму свтлост

О божанству камена

И ватре

Перо моје ветром вајано  

8. 06. 2013.

(..............) 

Вечерњи пејсаж. (Све фотографије симио М.Т. Не могу се преузимати без дозволе!)