Један од последњих боема Београда, сликар, писац и страствени риболовац Саво Јокић, преселио се у вечност. Последњи пут је имао изложбу у Рафаиловићима прошле године
Писао је искључиво - оловком. Рукописе су после сређивали пријатељи. Можда ће неко од њих штампати Савове портрете великих боема
ОТИШАО је у легенду један од последњих боема Београда, писац и сликар по милости Божијој, а рибар по сопственој вољи. Саво Јокић, чији је снажни баритон одјекивао деценијама у култним београдским кафанама, али и конобама уз дебело море, тихо се искрао из овог намргођеног света, којем није био склон последњих година, и упутио на своју звезду.
Годину је увек делио напола. Познојесење, зимске и ранопролећне дане проводио је у Београду, преостали део године на мору. У Паштровићима, које је одавно својатао и сматрао их другим завичајем. Последњи пут је, врућег лета прошле године, говорио за "Новости", у Рафаиловићима, где је имао изложбу на - отвореном. Оригиналну, какво је било и све друго што је радио немирни алас између Дунава до мора сињега.
Изложба на отвореном, нажалост, последња. На шеталишту уз саму плажу. Јединствено представљање једног од последњих боема Београда, сликара, писца и рибара Сава Јокића. Оригинално, као и све што је чинио времешни алас који је волео људе.
- Галерије у ово време, када сваки слободни тренутак човек треба да проводи вани, убијају. Тесне су и помало загушљиве, до њих треба доћи, и то обично чине само ретки заљубљеници у сликарство. Овде су моји радови пред очима најширег аудиторијума, сви их опажају, куде и хвале. Неки застају дуже и разгледају, питају за цену, неки се онако у пролазу "упознају" с оним што сам радио - записали смо тада Јокићеве речи.
А на сликама су били стари градови који су срасли уз плаветнило морско, али и древни манастири. "Паштровски пегаз", "Борба јараца", "Звоно", "Бајо Пивљанин брани језеро", само су неке од слика које је последњи пут излагао.
ПРОШЛОСТ
Писао је искључиво - оловком. Рукописе су после сређивали пријатељи. Можда ће неко од њих штампати Савове портрете великих боема.
- Свака част компјутерима, дигиталним камерама, мобилним чудима, и проналазачима... Све то помаже младима, а мени и те како одмаже. Руши ми интиму, моју љубав према стиху, реченици, боји и платну... - рекао је у последњем разговору, за "Новости", Саво Јокић.
Витезови остали заувек у свесци успомена | Репортаже | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо...