DEDA JE U PRAVU

понедељак, 28. септембар 2015.

ДВЕ ПЕСМЕ / Милица Краљ


СИНЏИРАЦ


срмајли мараме, седефни обоци,  од бисерја мрежа
ђузе јемерлије, мисирско повесмо—златна равнотежа

златали ђечерме, пафте перишани, ситна трепетљика
под орловим крилом коласте аздије— срментрепке слика

џамајлије ковче, шарени зубуни, сићушне окљице
по недолет пољу под облак се вију—рушпе препелице

  
УНУТРАШЊИ ЗАПИС 

Јер
Ковиље пред птичјим кљуновима се просу
Сунце згасну: унатрашке лете зебе и сове
Магла испушта  уходине  ноћне гласе
Јер
Сплетеним невенцветом не дотакнув росу
Некрштено мртво чедашце незборив зове
И вражак с рошчићима згрушану крв пасе
Јер
Пределом промилеле зелентравчице
Налегне опрезно хитра ножица јеленка
Са испуштене се снизи везиљине жице

Обноћ гредући узгредна одбегла сенка

             = извор: из периодике, Шумадијске метафоре, 2015, Младеновац, стр. 113-114.  - блок "Савремена српска поезија Црне Горе (приредио Бећир Вуковић" 


Нема коментара:

Постави коментар

Непристојне, бруталне, неумесне, увредљиве коментаре бришемо...

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)