DEDA JE U PRAVU

петак, 20. март 2015.

„ЖИВОТ“ ПОД УЗБУНОМ / Мирослав ТОДОРОВИЋ




ПАКЛЕНО ПРОЛЕЋЕ, МАРТ 1999. НЕ/ГОДИНА

...Јер сами по себи дани немају више имена ни смисла, време
је изгубило значење и вредност. Људи умеју само да чекају и стрепе. Иначе, мисле, раде, говоре и крећу се као аутомати.
...И ти слушаш и опрезно идеш и праведно живиш, управо и не живиш, него радиш и штедиш и бринеш, и век ти у томе прође. А онда, одједном изокрене се и изопачи цела та игра; наступе времена  кад свет стане да се руга разуму, а власт замени голом силом, кад они који су поштено и крваво
стицали губе а дангубе и силеџије стичу...
Иво Андрић: На Дрини ћуприја



24. 03. 1999.

21.30 h. Бомбардовање. У 20 h. зајаукаше сирене. Л., у паници. Народ изгубљено стоји испред склоништа. Улазим у непроветрену просторију склоништа  из које бије мемла. Збуњена лица, страх у очима. Ћебад, торбе... Возим Л., у Р. П. Са ТВ грме песме које излуђују. Већ месецима РТВ врши психичку тортуру

субота, 24. јануар 2015.

НЕНАПИСАНЕ, НАЈБОЉЕ КЊИГЕ / Мирослав Тодоровић



        Мирослав Тодоровић

                    ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ



***
И кад човека онеми његов јад,
Мени Бог даде да искажем што патим.
Гете

уторак, 23. децембар 2014.

Писац без адресе или са лошом адресом / Иван Ивановић



22. нов. 2014.


Драги Мирославе,
Послови око дистрибуције „Партизана“ спречили су ме да ти на време одговорим на текст Писац са лошом адресом, који си објавио у новинама, али га и мени послао мејлом. Одмах да ти кажем да је овај текст за мене јако важан, једно што се и сам осећам као писац са лошом адресом, друго што сам се све време борио да ту адресу пронађем.
Још док сам био у провинцији, 1967,  настојао сам да пронађем ту адресу, али је није било нигде. Прокупље (Куршумлија, Житни Поток...) више су били  Анти-Иваново

недеља, 14. децембар 2014.

Коме писац да пише / Мирослав Тодоровић




Када су, за време рата, питали Черчила да за потребе наоружања узму од пара намењених култури он је казао „А шта ћемо онда да  бранимо ?“.
Остало је то да се памти, и не само то,  да опомиње колико је култура битна. Још од памтивека култура је важна за човека. Како је код нас данас? У „Политици“, 30. новембар 2014. 

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)