Почело снимање филма о пуковнику Рајевском. М. А. К. | 01. јул 2016. 23:08 | Радња филма "Вода" прати војевање и страдање пуковника Николаја Николајевича Рајевског у српско-турском рату
Странице
БЕЛИ ВЕО ПОЕЗИЈЕ
Translate
Претражи овај блог
DEDA JE U PRAVU
Девиза Сазвежђа З?
субота, 2. јул 2016.
РАЈЕВСКИ је сахрањен у манастиру у Ђунису
Почело снимање филма о пуковнику Рајевском. М. А. К. | 01. јул 2016. 23:08 | Радња филма "Вода" прати војевање и страдање пуковника Николаја Николајевича Рајевског у српско-турском рату
НА крају "Ане Карењине" Толстој свог разочараног јунака, грофа Вронског, шаље на фронт, у тусрко-српски рат. Пуковнкик Николај Николајевич Рајевски, који је џину из Јасне пољане био инспирација за лик љубавника најпознатије прељубнице светске литературе, погинуо је управо у том боју у Горњем Адровцу код Алексинца, 1876. године. Поводом обележавања 140 година од његове смрти, у среду је у просторијама Завичајног музеја у Алексинцу почело снимање играно-документарног филма "Вода". Режију потписује Горан Ерчевић, а улогу Рајевског поверио је Дејану Тончићу, глумцу из Народног позоришта у Крушевцу. Као наратор, о животу овог руског племића, који су обележили несрећна љубав и херојска погибија, приповедаће Миленко Павлов. Како "Новостима" открива Милош Паовић (испред алексиначког позоришта копродуцент пројекта), филм у већем делу прати догађаје са ратишта и страдање Рајевског, али са освртом на све оно што је обележило његов живот у Русији. О свим чињеницама консултовани су и руски и српски историчари, а главни консултант био је професор Зоран Станојевић, који се код нас највише бавио периодом који је Рајевски провео у Србији.
У филму, чије ће снимање бити настављено у манастиру у Ђунису, у Горњем Адровцу, Котору и околини Крушевца, играће и Војин Ћетковић. Њему је поверен лик руског генерала Чернајева, док ћемо Бранислава Трифуновића гледати као нашег познатог лекара Владана Ђорђевића. Тома Труфуновић добио је улогу свештеника који је у Ђунису сахранио Рајевског. Неке од улога играју и глумци Алексиначког аматерског позоришта, који се први пут појављују на филму. Поједине сцене снимаће се на локацијама на Криму, у Санкт Петербургу, на Шаргану, манастиру Свети Роман код Ђуниса и на територији општине Алексинац.
Планирано је да премијера буде организована у Алексинцу у септембру ове године, на дан погибије Рајевског, који је као војник учествовао и у бици код Ташкента. Био је и мисионар Свесловенског савеза (за Балкан и Србију), носилац руских одликовања, али и Таковског крста. На месту погибије његова мајка финансирала је подизање цркве, сазидане 1903. године, која је данас у овом крају позната као Руска црква.
СРЦЕ У СРБИЈИ
РАЈЕВСКИ је сахрањен у манастиру у Ђунису, али су његови посмртни остаци потом паробродом пребачени у Русију. Тело је потом сахрањено у Русији, док му је срце остало у Србији.
недеља, 22. мај 2016.
понедељак, 28. септембар 2015.
ПЕТ ПЕСАМА ВЛАДЕ УРОШЕВИЋА
ПОСТОЈАЊА
Ја постојим у љусци једног кристала
који сања десет милиона година да
постане птица
Постојим у дубинама једног океана
који забрањује својим рибама да
излазе на површину
да не би одали тајну коју чува
цео свој век
Постојим у мирису једног цвета
који онима који га миришу
прича о животу који су живели пре
рођења
Али овај који пише ово нисам ја:
има превише других људи
у овим речима које пише моја рука
ГРНЧАР И ГЛИНА
Богови још нису рођени.
У блату и шевару прежива Тијамат.
Левијатан и Бехемот ричу љуто.
Подземне силе лутају ослобођене
у горњем свету. Још не постоји
пут
кроз масни муљ и
ДВЕ ПЕСМЕ / Милица Краљ
СИНЏИРАЦ
срмајли мараме, седефни обоци, од бисерја мрежа
ђузе јемерлије, мисирско повесмо—златна равнотежа
златали ђечерме, пафте перишани, ситна трепетљика
под орловим крилом коласте аздије— срментрепке слика
џамајлије ковче, шарени зубуни, сићушне окљице
по недолет пољу под облак се вију—рушпе препелице
УНУТРАШЊИ ЗАПИС
Јер
Ковиље пред птичјим кљуновима се просу
Сунце згасну: унатрашке лете зебе и сове
Магла испушта
уходине ноћне гласе
Јер
Сплетеним невенцветом не дотакнув росу
Некрштено мртво чедашце незборив зове
И вражак с рошчићима згрушану крв пасе
Јер
Пределом промилеле зелентравчице
Налегне опрезно хитра ножица јеленка
Са испуштене се снизи везиљине жице
Обноћ гредући узгредна одбегла сенка
= извор: из периодике, Шумадијске метафоре, 2015, Младеновац, стр. 113-114. - блок "Савремена српска поезија Црне Горе (приредио Бећир Вуковић"
Пријавите се на:
Постови (Atom)
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
ЛИНИЈА ПРСКАЊА
+ Мирку Стојићевићу
Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…
(Пролеће–лето, 1973, Кучево)
(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)