DEDA JE U PRAVU

среда, 31. август 2022.

недеља, 28. август 2022.

АЛБУМ СЛИКА или УВОД У БЕСКРАЈНИ ЛАВИРИНТ


ЧЕТИРИ СЛИКЕ


 

 



Једна стогодишња зграда, из мита, бивша друмска механа у Мишљеновцу, још увек постоји. Снимљена 28. августа 2017. На Велику Госпојину.


И Бела лоза, илити павит


Омиљени цвет Г-ђе Лејдике фон Бездек (фотографа много бољег од многих других које знам)

Али ово смо снимили ми, а не она. Она има много бољих фотоса на ову тему...




И остатак капије око имања у Лакомици крај Пека, где је све до 2014. до велике поплаве изазване харповима, стојао наш салаш под лешницима, белим дудовима и птичијим трешњама...








Тај остатак смо "пресадили" на Наше брдо... И сада на истом месту, ту, зјапи једна велика рупа... (уочи Велике Госпође, 2022...


*  *


Повремено се нагнем над тај неописани понор, који нема краја као ни мрачни лавиринти у подземљу. Грешимо што се не нагињемо чешће на тај Албум или понор, јер шта друго можемо? Да будемо као већина, или као пијанци, да се напијамо до бесвести, да заборављамо, сасвим заборавимо - много, или све, читав  наш живот? Има ли већег греха од тога?

Јутрос сам се пробудио са мрачним помислима? Које долазе са старошћу и седом косом, издајама и трагичним сећањима на којима смо одрастали и проживели цео скоро век... Оне су ме одвлачиле од радости и светлости, благдана и оних празника који су били прави празници у топлом породичном гнезду...Скоро да су могле да ме растргну као осуђеника на најгору смрт и нестајање...

...........

 

уторак, 4. септембар 2018.

ТУЖНА ПЕСМА О ЧЕШЉУГАРИМА / Бела Тукадруз




ТУЖНА ПЕСМА О ЧЕШЉУГАРИМА

У недељу поподне 2. септембра 2018.
Сахрањен је  на петровачком гробљу
Професор и књижевни критичар
Мирољуб Милановић

Истог поподнева
Испод наше  дворишне јеле
Пао је однекуд  чешљугар
Коме  перје још није порасло

Био је много гладан
Па смо га нахранили и напојили

Откуд се ту створио?
Гнезда нема на јели?

Преживео је  ноћ
Апетит му је порастао!

Академик Владета Јеротић преминуо је
јутрос у Београду у 95. години.
Вест о смрти Јеротића је на свом Фејсбук налогу објавила
Задужбина Владете Јеротића, чији је он био оснивач.

Бранка ми је 
послала,после јутарње кафе,
слику  нашег новајлије, неоперуталог.

Мислио сам да га храни.
Тамо у старој кући , 
Или у другој соби, у трпезарији.

Не, не. Не питајте.
Птић је синоћ заспао
Заувек.

   4. септембар 2018, 9:33 ч. Мишљеновац



ЛИНИЈА ПРСКАЊА

ЛИНИЈА ПРСКАЊА

+ Мирку Стојићевићу


Пред поноћ. На западу је севало,
на северозападу и на северу.
Гледао сам кроз прозор. Као да се
распрскавала на реверу
ноћи (напете) наранџаста ружа.
Необична игра хоризонта и свода.
Прво се јави линија прскања,
као на бокалу. Пре но пљусне вода,
пре парапмарчади, линија се
изнутра напне, засребрени.
(Та линија ће дуже да потраје
од непогода и страха у мени.)
Пре но што, с праском, бокал
прсне, линија као усијана жица,
дрхти метално, реско, као вокал.
Курцшлуз: светлосна дрхтавица
претходи треску врата, прозора, грома.
(Понижавајући страх од смрти напрасне!)
На западу је севало. Непогода трома,
приближавала се спорије од крмаче супрасне…

(Пролеће–лето, 1973, Кучево)

(Белатукадруз: ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА)